Page 563 - Albert Pike - Moral i Dogma

koja ne možemo da otklonimo, ni da ih uskladimo sa savršenom Božjom dobrotom, ni po jednoj teoriji
našeg slabašnog intelekta mi to ne možemo da razumemo. Postoje patnje, besmislice i gresi u celom
čovečanstvu, u svakom narodu, u svakom čoveku i svakoj ženi. Oni su svi bili predviđeni Božjom
Beskonačnom mudrošču, sve su predviđene Njegovim beskonačnim močima i pravdom i svima je odana
Njegova beskonačna ljubav. Verovati u suprotno, bilo bi verovanje da je On stvorio svet da bi zabavio
svoju dokonost besmislicama i agonijom čovečanstva, kao što je Domitijan imao običaj da muči i sakati
insekte u agoniji. Tada bismo stvarno mogli očajnički da se sjedinimo u tom užasnom uzvikivanju Hajnea 48
Avaj, Božja Satira pada mi teško! Veliki Tvorac Univerzuma, Aristofan Nebeski, sagnut pokazuje, snagom

koja drobi, meni, mal-eckom, zemaljskom, nemačkom Aristofanu kako je moj vickasti sarkazam, u
poređenju s Njegovim samo tužni pokušaj, i kakojadan samja nisko ispod Njega, u humoru, u kolosalnoj
rugalici.

Ne, ne! Bog se time ne zabavlja s ovakvim obimom ljudskih patnji. Svet nije ni Ovde bez onog Narednog
Života, telo bez duše, haos bez Boga, ni prokleto telo od duše Ovde, sa još gorim Narednim Životom, svet
sa Bogom koji mrzi više od polovine stvorenja koje je On stvorio. Nema Divljih, Osvetoljubivih i Zlih
Bogova. Postoji samo Beskonačni Bog koji je svuda viđen kao Savršeni Uzrok, svuda kao Savršeno
Proviđenje koje nadmašuje sve i uz to boravi svuda sa savršenom moči, mudrošču, pravdom, svetlošču i
ljubavlju, obezbeđujući za budućnost blagostanje svakome i za sve, koji predviđa i brine za svaki
mehurić koji pukne u velikom nizu ljudskih života i ljudskih istorija.

1

Cleanthes (301-232), filosof Stoik, uneo je religiozni žar u učenje Zena, njegovog učitelja,
naglašavajući verovanje da je univerzum živa celina i da Bog oživljava sve u univerzumu. Napisao je 50-
tak radova, od kojih su ostali samo fragmenti. Na početku je bio je bokser. Samo sa četiri drahme je
došao u Atinu gde je slušao predavanja Kratesa zatim Zena-Stoika, izdržavajuči se kao nosač vode za
bašte tokom noći. Njegova moć strpljivog trpljenja ili možda njegove sporosti, donela mu je nadimak
Magarac-, ali je zbog njegovih visokih moralnih vrednosti poštovan toliko da je posle smrti Zena 263.
godine, on postao šef škole. Ipak, on je nastavio da sebe izdržava radom svojih ruku. Izvor: Encyclopedia
Britannica, El. Ed. 2006.

2

Zenon iz Citiuma, Kipar; (334-262 p.n.e.) Grčki mislilac. Bio je osnivač Stoičke škole filosofije, koju
je predavao u Atini. Ova škola je stavljala najveći naglasak na dobrotu, mir u umu kroz život s vrlinama i
u skladu s prirodom. Ova fi-losofska škola je bila dominantna u Helenskoj eri pa sve do Rimske. Zenona
su opisali kao preplašenog, tamnoputog, koji je živeo skroman život - asketski. Ovo se poklapa s uticajem
škole Cinika, i u određenoj meri je bilo prisutno u njegovim učenjima u školi Stoika. Bio je Cratesov

učitelj, pokazivao je ogromnu sklonost ka filosofiji, ali uz veliku urođenu skro-mnost da bi prihvatio
bezobraznost Cinika. Odbio je Atinsko državljanstvo, da ne bi ispao neveran prema zemlji u kojoj je
rođen. O njegovoj smrti Laertius iznosi detalje: kada je izašao iz škole sapleo se i pao, slomio je nožni
prst. Udario je pesnicom zemlju i citirao je rečenicu iz Niobe: Dolazim, Dolazim, zašto me ti zoveš? I,
umro je na mestu, zadržavši svoje disanje. Tokom života Zenon je uživao veliko poštovanje za njegovu
filosofiju i pedagoška predavanja. Između ostalog, dobio je Zlatnu krunu, a grobnica je izgrađena u
njegovu čast zbog njegovog uticaja na mlade. Sledeći ideje Akademika, Zenon je podelio filosofiju na tri
dela: Logiku (velika oblast koja uključuje retoriku, gramatiku, i teorije o ličnoj percepcijii mišljenja);
Fiziku, (ne samo nauku, već božansku prirodu univerzuma); i Etiku, (cilj kojim se postiže sreća,
ispravnim načinom života u skladu s prirodom). Izvori: Ad 1) Stoics and Sceptics: four lectures delivered