Page 57 - Albert Pike - Moral i Dogma

mudrih. Oštri mislioci retko uspevaju da postanu vođe ljudi. Parola ili krilatica je daleko uticajnija kod
ljudi nego logika, posebno ukoliko je ona manje metafizička . Kada se pojavi politički prorok, da
47
podstakne usnule i učmale narode i zaustavi njihovo nepovratno klizanje, da prodrma zemlju poput
zemljotresa i do ludosti plitke idole na njihovim mestima, njegove reči če doći pravo iz Božjih usta i biće
munjom unete u svest. Taj će razmišljati, učiti, upozoravati i vladati. Pravi Mač Duha je daleko oštriji od
najsjajnijeg sečiva iz Damaska. Takav čovek vlada zemljom snagom pravde, uz mudrost i uz moć. Pri
tome, čovek dijalektičke suptilnosti često vlada dobro, jer u praksi zaboravlja svoje fine teorije i koristi
određenu logiku zdravog razuma. Ali, kada veliko srce i veliki in-telekt budu ostavljeni da rđaju u

privatnom životu, a advokatčići, brojleri u politici, koji bi u gradovi-ma bili samo činovnici notara ili
pripravnici u ozloglašenim sudovima, postaju državni zakonodavci, tada je zemlja u dubokoj staračkoj
iznemoglosti, čak i ako joj ni brada još nije izrasla na licu.

U slobodnoj zemlji ljudski govor mora da bude slobodan a Država mora da sluša lupetanje ču-daka, kao i
gakanje gusaka i njakanje magaraca, nakon razrezivanja poreza, ali i zlatna proročišta njenih mudrih i
velikih ljudi. Čak i despotski stari kraljevi dozvoljavali su njihovim mudrim ludama da kažu ono što su
želele. Pravi alhemičari će izvući lekcije mudrosti iz glupog brbljanja. Oni će sa-slušati šta čovek ima da
kaže o bilo kojoj temi, čak i onda kada se pokaže da je on kralj svih luda. Čak i luda ponekad pogodi u
cilj. Postoji neka istina u svim ljudima koji nisu prisiljeni da suzdržavaju svoje duše i da govore misli
drugih ljudi. Čak i kažiprst idiota može da pokaže na veliki autoput.

Narod, isto kao i Mudraci, mora da nauči da zaboravlja. Ako ne nauči novo i ne zaboravi staro, on je
propao, čak i ako je bio kraljevina u trideset generacija. Odučiti se, jeste učenje; ponekad je, ta-kođe,
neophodno ponovo naučiti zaboravljeno. Luda nad ludama čini tekuče ludorije još opipljivijim, kao što se
moda prikazuje kao apsurd s karikaturama, koja tako vodi ka njenom zatiranju. Pajac i klovn su korisni na
svojim mestima. Dovitljiv majstor i zanatlija, kao Solomon, pretražuje zemlju za svoje razmišljanje i
ispravlja pogrešne stvari čudesnom umešnošću. Svet je osvojen u većoj meri glavom nego rukama.
Nijedna skupština neće pričati večno. Posle nekog vremena, pošto je slušala dovoljno dugo, ona će tiho
skloniti u stranu luckaste, plitke i površne, razmišljaće i baciće se na posao.

Ljudska misao, posebno u narodnim skupštinama, ide pojedinačnim pogrešnim kanalima koje je teže
utvrditi i slediti od nevidljive struje okeana. Ni jedno saznanje nije toliko apsurdno u njoj da ne može da
dobije svoje ostvarenje. Majstor radnik mora da se bori sa ovim glupostima i čudima svojim čekićem za
dve ruke. Gluposti izmiču ubodu mača i potpuno su neosetljive, čak i u petu, što je protivno logici.
Buzdovan, macola, bojna sekira ili veliki dvoručni dvosekli mač moraju se boriti protiv ovih gluposti;
protiv njih mač nije bolji od palice osim ukoliko taj mač nije mač podsmeha.

Mač je takođe i simbol rata i vojnika. Ratovi, poput olujnog nevremena, često su potrebni da pročiste
umrtvljenu atmosferu. Rat nije demon bez pokajanja i nagrade. On ponovo uspostavlja ose-ćaj
zajedništva. Kada ljudi sede na svojim udobnim mestima, utopljeni u lagodnost i indolentnost

uz Zavaravanje i Nesposobnost, a njihova Malenkost uzurpira sva visoka mesta u Državi, rat je krštenje u
krvi i vatri, kroz koji se ona jedino može obnoviti. To je orkan koji donosi ravnotežu elemenata, slogu
Sile i Mudrosti. Sve dok ove dve budu uporno razdvajane, nastavljaće se njeno popravljanje.

U zajedničkom obraćanju naroda Bogu, postoji naglašavanje Njegove moći. Oni pale svetionike Vere i
Slobode i žare peć kroz koju se iskreni i lojalni prenose u besmrtnu slavu. U ratu postoji prokletstvo
pora-za, neugasivi osećaj Dužnosti, razvijen osećaj Časti, neizmerna ozbiljnost žrtve i posvećenost, kao i
želja za pobedom. Čak i u dimu i u vatri bitke, Masoni otkrivaju svoju Braću i ispunjavaju svetu obavezu