Page 53 - Albert Pike - Moral i Dogma

Istina je da Carevi nemaju ograničenja i da imaju u svojim rukama mogučnost da biraju naj-bolje za javne
položaje. Istina je da osnivač dinastije upravo tako radi; i, kada su monarhije na svom vrhuncu,
zavaravanjem i plitkošču one više ne napreduju i ne stiču moć, kao što se to dešava u Republikama. Ne
blebeću svi u Parlamentu Kraljevine, kao što to rade u Kongresu Demokratije. Nesposobni se tamo ne
zapažaju celog svog života.

Ali, dinastije potom ubrzano trule i iščezavaju. Na svom kraju, one upadaju u imbecilnost, a glupi i
razuzdani članovi Kongresa su najslabije intelektualne perjanice, za većinu kraljeva. Veliki ljudi, kao
Julije Cezar, Karlo Veliki, Kromvel i Napoleon, vladali su s pravom. Oni su najmudriji

i najjači. Nesposobni i imbecili koji uspevaju su uzurpatori, a strah ih čini surovim. Nakon Julija Cezara
došli su Karakala i Galba, posle Čarlsa Velikog ludak Čarls VI. I Saracenska dinastija je tako nestala;
Kapeti, Stuarti, Bourboni i, poslednji od ovakvih, stvoren je Bomba, Domitijanov majmun.

Čovek je po svojoj prirodi surov, kao tigrovi. Varvari, i alati tirana, i civilizovani fanatici, uživa-ju u
patnjama drugih, kao što deca uživaju u izopačenosti u sakaćenju muva. Apsolutna vlast, kada se jednom
uplaši za svoju bezbednost, ne može a da ne bude surova.

Što se tiče sposobnosti, posle nekoliko generacija dinastije ih uopšte više ne poseduju. One posta-ju čist
privid, njima upravljaju ministri, miljenici ili kurtizane, kao kod drevnih Etrurskih kraljeva, koji su dugo
dremali u svojim zlatnim kraljevskim odorama, nestajući s prvim dahom jutra. Neka onaj ko ima

primedbe na demokratiju pita sam sebe da li bi više voleo da Du Barry ili Pompadur vladaju u ime Luja
XV, Kaligulu koji je imenovao svog konja za Konzula, Domitijana tog najsurovijeg monstruma koji
ponekad pije krv svojih rođaka, a ponekad se zanima klanjem najuglednijih građana, pred čijim vratima
su strah i teror čuvali stražu; tiranin strašnih shvatanja, s ponosom na licu, vatrom u očima, koji stalno
traži mrak i tajanstvenost i izlazi iz svoje usamljenosti da bi bio sam. Na kraju, u slobodnim vladama,
Zakoni i Ustav su iznad Nesposobnih, Sudovi ispravljaju njihovo zakonodav-stvo, a potomstvo je Velika
Istraga koja donosi presudu o njima. Šta je isključivanje vrednog, intelekta i znanja iz javne vlasti, u
odnosu na suđenja pred Jefrisom , tortura u mračnim pećinama Inkvizicije, Alva-kasapina iz Holandije,
37
36
Eve iz Sv. Bartolomea i sicilijanske Večernje molitve ?
38
Abe Baruel, u svojim Memoarima za Istoriju Jakobizma, izjavljuje da je Masonerija u Francuskoj dala,
kao svoju tajnu, reči Jednakost i Sloboda, ostavljajući svakom poštenom i religioznom Masonu da ih sebi
objasni kako najviše odgovara njegovim principima; ali, zadržavamo privilegiju otkriva-nja značenja
ovih reči, kako ih je interpretirala Francuska revolucija, tek na višim Stepenima. On, takođe, izuzima
engleske Masone iz svojih anatema, jer je u Engleskoj Mason miroljubiv prema vlasti, bez obzira na to
gde živi, ne angažuje se u zaverama čak ni protiv najgore vlade. Engleska, kaže on, se gadi Jednakosti i

Slobode, zbog posledica koje je ona imala u borbama njenih Lolarda , Anabaptista (smatrali su da
39
krštenje pripada odluci odraslih) i Prezbiterijanaca (oblik reformisanog prote-stantizma, kojim se
upravlja s predstavnicima na skupu starešina), pa je iščistila svoju Masoneriju od svih sadržaja koji su
težili da zbace imperije; alujoš su opstali sledbenici čiji su dezorganizacioni principi vezani za Drevne
Misterije.

Zato što je prava Masonerija, ne uškopljena, nosila barjak Slobode i Jednakih Prava i učestvova-la u
ustanku protiv svetovne i duhovne tiranije, njene Lože su bile progonjene 1735. godine, ediktima Države