Page 54 - Albert Pike - Moral i Dogma

Holandije. Godine 1737, Luj XV je zabranio Masoneriju u Francuskoj. Godine 1738. Papa Klement XII
izdao je protiv nje čuvenu Bulu Ekskomunikacije koju je, zatim, obnovio Benedikt XIV i u 1743. godini,
Savet Berna ih je takođe zabranio. Naslov Bule Klementa je bio Conventicles de Liberi Muratori, ili
Osuda Slobodnih Zidara, pod kaznom ipsofacto ekskomunikacije, sa ukidanjem opro-sta koji je bio
rezervisan samo za Papu, osim u trenutku smrti. I, svi biskupi, kardinali i inkvizitori bili su opunomoćeni
da kažnjavaju Masone kaoprve sumnjive zajeres i da zatraže, ako je pomoć bila potrebna, od svetovne
vlasti da ih prepuste civilnim vlastima da ih ubiju.

Pogrešne i robovske teorije politike, takođe, završavaju u brutalizaciji Države. Prihvatanje te-orije da
položaji i zapošljavanje u Državi treba da budu dati kao nagrada za usluge partiji, i one, ubrzo, postaju
žrtva i plen frakcija, i nagrada pobedničkoj frakciji - lepra je u tkivu Države. Stanje opšteg blagostanja
time postaje haos korupcije, živa lešina trula od sifilisa. Sve nezdrave teorije, na kraju, razvijaju sebe u

jednu grešnu i gnusnu bolest i u drugim delovima tela politike. Država, kao i čovek, mora stalno da ulaže
napore da ostane na putu vrlina i muškosti. Navika vrbovanja glasača i moljakanja za službu, dostižu
vrhunac u korupciji za vlast i sa korupcijom u vlasti.

Izabrani čovek ima prepoznatljivo poverenje od Boga, to je toliko jasno kao kada notar poveća proviziju.
Država ne može da porekne izvršnost Božanskih dekreta. To ne može ni Masonerija. Ona mora da obavlja
svoje dužnosti, mudro i sa znanjem. Mi moramo imati u vidu da je u slobodnim Državama, kao i u
despotizmu, Nepravda, verenica Ugnjetavanja, plodni roditelj Prevare, Mržnje, Zavere, Izdaje i
Neverstva. Čak i u napadanju Tiranije, moramo imati Istinu i Razum kao svoje glavno oružje. Moramo ući
u tu borbu kao stari Puritanci, ili u boj sa zloupotrebama koje nastaju iz slobodne vlade, s plamenim
40
mačem u jednoj ruci i Svetilišta Boga u drugoj.

Građanin koji ne može da ostvari ni najmanje ciljeve u javnom životu, ne može da ostvari ni veće.
Ogromna snaga istrajnosti, uzdržanosti, strpljenja i ponašanja slobodnih ljudi, stiče se samo stalnim
vežbanjem svih ovih osobina, kao što se stiče zdrava fizička ljudska snaga. Ukoliko je građa-nin kao
pojedinac nema, država će u istoj meri biti bez nje. Najvažnije za slobodnu vladu je da ljudi ne budu
zainteresovani samo za nove zakone, već i za njihovo primenjivanje. Nijedan čovek ne može biti spreman
da prihvati i poštuje zakon, u većoj meri nego što je pomogao da on bude donesen. Posao vlade se
obavlja na dobrobit ljudi i svaki saradnik treba da da savet i da pomogne.

Zapamtite, takođe, da je jedan od plićaka na koji se Država nasuče i taj što slobodne Države uvek teže
grupisanju građana po slojevima, stvaranju kasti, održavanjujus divinum (božanskog prava tj. onog dela
građanskog prava koji reguliše odnose zajednice sa božanstvima koje je prihvatala država) porodice u
vlasti. Što je država demokratičnija, ovo je sve izvesnije. Jer, kako slobodne Države napreduju u moći,
postoji sve jača tendencija prema centralizaciji, ne uvek sa zlom namerom, već zbog toka doga-đaja i
indolentnosti u ljudskoj prirodi. Izvršne vlasti narastaju i uvećavaju se prekomerno; a Izvršna vlast je
uvek agresivna prema narodu. Vlasti svih vrsta se umnožavaju da bi se nagradili bliski, a surova snaga

otpadnika i nižih slojeva rulje stiče ogroman broj pristalica, prvo u nižim organima vlasti, a na kraju i u
Senatu. Birokratija diže svoju ćelavu glavu, podiže i preti olovkom, s naočarama na nosu, sa svežnjevima
dokumenata. Umetnost Vlade postaje Zanat, a njen esnaf postaje sve isklju-čiviji, kao kod onih u srednjem
veku.

Politička nauka može da bude uveliko unapređena kao stvar razmišljanja; ali ona se nikada ne sme
razdvojiti od stvarnih nacionalnih interesa. Nauka vladanja čovekom mora uvek da bude više praktič-na
nego filosofska. U njoj ne postoji ista količina pozitivne ili univerzalne istine, kao kod apstraktnih nauka;