Page 55 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 55

ono što je istina u jednoj zemlji, može biti veoma pogrešno u drugoj; ono što nije istina da-nas, može
  postati istina u narednoj generaciji a današnja istina se može preokrenuti sudom sutrašnjice. Razlikovanje
  povremenog od trajnog, razdvajanje povoljnog od nepovoljnog, a da se čak ostvari mogući napredak, to
  su pravi ciljevi politike. Ali, bez stvarnog znanja i iskustva i zajedničkog učešća sindikata, snovi doktora
  političkih nauka neće vredeti ništa više od doktora božanstva. Upravljanje ovakvim ka-stama, njihovim
  misterijama,  njihovim  Miramidonima   i  njihovim  korupcionaškim  uticajem,  može  postati  isto  toliko
                                              41
  pogubno koliko i ono despotsko. Trideset tirana su trideset puta gori od jednog.


  Dalje, postoji snažno iskušenje da upravljanje narodom postane isto toliko indolentno i tromo kao što je
  kod kraljeva koji nemaju ograničenja. Samo im dajte moć (kad ih pokrene kapric), da se ota-rase velikih i
  mudrih ljudi, da izaberu sebi male i u svemu ostalom, oni će opet upasti u indolentnost i ravnodušnost.
  Centralna moć koju je stvorio narod, organizovana i vešta - pa i prosvetljena, večni je tribunal stvoren

  radi ispravljanja grešaka i za vladavinu pravde. Ubrzo, ona će sebe obezbediti po-trebnom mašinerijom i
  biće spremna i sklona svakoj vrsti uplitanja, u sve. Ljudi mogu biti detinjasti celog svog života. Centralna
  vlast može i da ne bude sposobna da predloži najbolje naučno rešenje problema; ali, ona ima najlakše
  načine  da  sprovede  neke  ideje  u  život.  Ako  je  cilj  koji  treba  postići  ve-liki,  neophodno  je  veliko
  razumevanje; ono je neophodno za delovanje centralne moći. Ukoliko je cilj mali, aktivnost može biti
  zaustavljena neslaganjem. Centralna vlast mora da se umeša kao sudija i to da spreči. Ljudi mogu biti
  previše odbojni prema promenama, previše lenji u svom sopstvenom poslu, nepravedni prema manjini ili
  većini. Centralna vlast mora preuzeti dizgine kada ih narod ispusti.


  Francuska  je  postala  centralizovana  vlada,  više  apatijom  i  neznanjem  svojih  ljudi,  nego  tirani-jom
  kraljeva.  Kada  su  parohije  u  unutrašnjosti  date  na  direktno  upravljanje  državi  i  kada  je  za  po-pravku
  zvonika lokalne crkve bio neophodan pisani zahtev centralnoj vlasti, ljudi su se iscrpljivali. Time se ljudi
  uče  imbecilnosti  od  samog  početka  društvenog  života.  Kad  centralna  vlada  hrani  deo  naroda,  ona  ga
  priprema  da  postanu  robovi.  Kada  ona  upravlja  parohijama  i  poslovima  u  unutraš-njosti,  oni  su  već
  postali robovi. Naredni korak je regulisanje rada i plata.


  Ipak,  koliko  god  grešaka  slobodan  narod  može  da  napravi,  čak  i  davanjem  zakonodavne  moći
  nekompetentnima i nepoštenima, ne očajavajte zbog konačnog rezultata. Strogi učitelj, Iskustvo, pišući
  svoje  lekcije  u  srcima  ljudi  opustošenih  nesrećama  i  iskeženih  agonijom,  opametiće  ih  vreme-nom.
  Izgovaranje, kreveljenje i ogavno siromaštvo, jednog dana na glasanju prestaće da im pomaže. Imajte
  Veru i borite se dalje protiv svih zlih pojava i odvraćanja! Vera je Spasitelj i Iskupitelj naroda. Kada je
  Hrišćanstvo postalo slabo, bez koristi i bespomoćno, Arapska Restoracija i Neverništvo nastupili su kao
  brišući  uragan.  Kada  je  trebalo  da  se  dogodi  bitka  kod  Damaska,  hrišćanski  biskup  je,  u  ranu  zoru  u
  svojoj odori, na čelu svog sveštenstva, s Krstom visoko podignutim u vis - nekada tako pobedničkim,

  došao do kapije grada i otvorio ih Armiji Hrista. Hrišćanski general, Thomas, stavio je ruku na Knjigu i
  rekao: O, Boze\ Ako je naša vera istinita, pomozi nam i ne prepusti nas u ruke naših neprijateljal. Ali,
  Khaled , Mač Božiji koji je išao iz pobede u pobedu, uzviknuo je svo-jim iznurenim vojnicima Neka niko
          42
  ne spava! Biće dosta vremena za odmor u čardaku Raja, slatko će biti više se nikada ne odmarati nakon
  završenogposla. Vera Arapa je postala jača nego vera Hrišćana, i on je osvojio Damask.


  Mač je u Bibliji takođe simbol Govora ili izgovaranja misli. U viziji ili apokalipsi uzvišenog progonstva
  u  Patmos ,  kao  protest  u  ime  ideala,  preobražaja  stvarnog  sveta,  izgovorena  je  užasna  sa-tira  u  ime
             43
  Religije i Slobode i, s njenim žestokim gnušanjem prema tronu Cezara, oštar dvosekli mač izašao je iz
  usta Prividnog Sina Čoveka, okruženog sa sedam zlatnih svećnjaka i sedam zvezda koje je držao u svojoj
  desnoj ruci. Gospod, kaže Isaija,;e napravio moja usta kao oštar mač. Kaže Hosea , Ja sam ih pobedio,
                                                                                                44 45
   50   51   52   53   54   55   56   57   58   59   60