Page 652 - Albert Pike - Moral i Dogma

nesreća ćepasti na tebe; ti nećeš moći daje skineš; beda će pasti na tebe iznenada.

I za London - ličilo je to na presudu, ako je istina da je azijska kolera imala svoje poreklo u engleskoj
pohlepi i surovosti (kako su sami smatrali), zbog uvođenja poreza na so. Taj porez je uveo Warren
Hestings, tada Glavni Guverner Indije, i time je uskratio njeno korišćenje milionu ljudi na Istoku koji se
hrane povrćem. Tako je i bolest (čija se avetinjska senka nadvijala uvek pred pragom Amerike), nastala
iz pohlepe i surovosti trgovine robljem, prenosila groznicu sa Afričke obale u slič-nu klimu Zapadne
Indije i Južne Amerike - žutu groznicu kod prvih i vomito negro kod drugih.
20

Trebalo bi oprezno da izvedemo zaključak, s nejakom ljudskom logikom, o moralu Svemoćnog. Bez
obzira na surovost trgovine robljem ili surovost robovanja na kontinentima ili ostrvima Amerike, trebalo
bi, u odnosu na pretpostavljene posledice, da budemo mudriji i da kažemo, mož-da, sa tim velikim i
jednostavnim Kazuistom, Koji je dao svetu Hrišćansku religiju: Pretpostavi da su ovi Galilejci bili
većigrešnici od svih Galilejaca,jer su njih zadesile takve stvari? Ili, onih osamnaest od njih, na kojeje
toranj Siloama srušio i pobio njih, razmisli da li su oni bili veći grešnici od svih Ijudi koji su živeli u
21
Jerusalimu?

Kazna sprečava osvetu, čak i rečima. Grad je razrušen, spaljen, uništen, napušten i zemlja upro-pašćena,
ponižena, pretvorena u pustinju i pustoš, ili nosi trnovu krunu poniženja i potčinjenja, ogrnuta je svetim
prerogativima i nepovredivošću mrtvih. Niska ljudska osveta radovanja njego-vom padu i propasti,

trebalo bi da se prekine, postiđena kažnjavanjem u prisustvu beskonačnog Božanstva. Oproštajje mudriji
od osvete, uči nas naša Masonerija, i boljeje voleti nego mrzeti. Neka onaj koji u velikoj nesreći vidi
Božju ruku, ćuti i neka se plaši Njegove presude.

Ljudi su veliki ili mali rastom, kako odgovara Bogu. Ali, njihova priroda je velika ili mala, ka-kva im
pristoji. Ljudi nisu rođeni sa velikim ili s malim dušama. Onaj koji misli da ne može dobiti na visini,
može da uveća svoju dušu. Sa nekim delom volje, on može sebe da stvori moralnim džinom, ili
pigmejcem.

Postoje dve prirode u čoveku, viša i niža, divna i loša, plemenita i prosta; i on može i mora, svojevoljnim
opredeljenjem, da poistoveti sebe sa jednom ili sa drugom. Slobodno zidarstvo je stalan napor uzdizanja
plemenite prirode nad prostom, duhovne nad materijalnom, božanske u čoveku, nad ljudskom. Ka tom
intenzivnom naporu i cilju, viteški Stepenovi učestvuju i sarađuju sa onima koji primaju veličanstvene
pouke moralnosti i filosofije. Velikodušnost, milostivost, popustljivost i priroda koja prašta, jesu
obavezne vrline za karakter savršenog Viteza. Kada nizak i zao prin-cip u našoj prirodi kaže: Ne daj,
saćuvaj svoju dobrotu za osiromašene prijatelje, ili makar bespre-korne strance, ne daj uspešnim
neprijateljima, već samo prijateljima sa saosećanjem prema našim nesrećama; božanski princip, čiji je
glas govorio kroz prezrenog Galilejca, kaže: Učini dobro onima koji te mrze jer; ako ti voliš (samo) one
y
koji vole tebe kakvu ti imaš nagradu? Nisu li skupljači poreza (carinici) i grešnici isti - to jest da
y y
skupljače poreza i zle ugnjetače naoružane Rimljane i Jevrejske otpadnike, ti smatraš neprijateljem?
y
(Mateja, 01.5:44).