Page 647 - Albert Pike - Moral i Dogma

narav i uzvišenu staloženost, mi stičemo sve. Da bismo ostali čvrsti u našem pozivu Masona, da bismo
sačuvali dostojanstvo naše prirode i svest o sopstvenoj časti i duhu visokog vite-štva, koji je naš ponos,
moramo prezirati zla koja su samo materijalna i telesna, i time ne mogu biti ništa više od udarca ili
prevare, od uvrede ili sna.

Zavirimo u davna vremena i videćemo da je Ser E-----, sjajan primer Vrline, Istine i Časti

i oponašajmo sa sličnom plemenitošću Drevne Vitezove, prve Hospitalere i Templare i Bayarda, Sydneya
i Svetog Luisa; potsetimo se na reči Plinija , u pismu njegovom prijatelju Maksimusu: Poštuj drevnu slavu
6
i to drevno vreme koje Ijudi poštuju na svetim mestima. Poštuj drevnost i velika dela i ne oduzimaj ni
malo odpoštovanja i slobode nikome. Ako bi se oni, koji sada polažu pravo da su veliki i moćni,
najobrazovaniji i najmudriji na svetu, složili da osude sećanja na herojstva Vitezova iz ranijih perioda, i
da nas lažno optuže za glupost, jer smatramo da bi te drevne trebalo održati u večnom sećanju i odbraniti
ih od tih zlih glasina, prihvatite takav stav smireno i ne budite postiđeni; zapamtite da će takvima koji
sada tvrde da vladaju i obrazuju svet, koji danas preziru one koji su bili beskrajno veći i finije prirode od
njih, doći dan kada će se za njih reći da su živeli jadan i žalostan život i da će ih svet ubrzo prepustiti

zaboravu.

Ali, ne morate da verujete ni u ovo, potpuno drugačije doba - doba trgovine i razmene ogro-mnih
bogatstava nekolicine ljudi, i sa druge strane, siromaštva hiljada; doba naprednih gradova i čatrlja sa

gomilama prosjaka, crkvi sa rentiranim klupama i sa pozorištima, operom, carinarnicama i bankama;
doba vodene pare i telegrafa, radnji i trgovačkih centara, proizvodnje i sindikata, trezora i berzi, dnevnih
novina, izbora, Skupština i palata Pravde; doba strašne borbe za bogatstvo i stalno rvanje za položaj i
moć, obožavanja koja imaju deca Mamona (bog pohlepe za bogatstvom, pomenut u Knjizi Svetog Zakona:
Mata 6:24 i Luka 16:13), pohlepe zvaničnika u kojima nema ljudi starog kova koje biste poštovali, nema
heroja niti viteške duše koji bi održali svoju plemenitost i smirenost u haosu konfliktnih strasti, ambicija i
prostote, koje se valjaju oko njih.

Vlada uvek teži da pravi zaveru protiv sloboda. Ali, kada im glasači to omoguće, ona uvek pada u ruke
onih koji imaju malo plemenitog ili viteškog, kada takvi vladaju i vode narod. Činjenica je da čovek
danas ima drugačije osobine, da se uvažava iz drugačijih razloga, da može imati i ime i slavu, i da ulizice
i lakeji prinose žrtve ulizičke koji bi, u doba vitezova, bili prezreni zbog njihovih mana i nedostatka
prave otmenosti i hrabrosti. Istina je i da takve ljude (kao i bilo koje druge), može svetina izabrati; ljude -
koji retko vole, primećuju ili prihvataju istinu; koji jure za bogatstvom, mrze ugnjete-ne, i koji nisu
spremni da obožavaju ono što je napredno; koji vole optuživanje i mrze izvinjenja i koji su uvek spremni
da slušaju i veruju zlu onih koji ne mare za njihovo dobro i ne traže od njih aplauz.

Ali, nijedna zemlja ne može da bude bez starih herojskih nasleđa i obeležja, u čiju reč niko neće smeti da
sumnja, čije vrline blistavo sjaje u svim nesrećama i nedaćama i usred svih izazova, i čija čast iskričavo
blješti, čista i savršena kao čovek-dijamant; ne može biti bez onih koji nisu robovi ma-terijalne
opterećenosti i životnih zadovoljstva, koji nisu ogrezli u trgovini, gajenju stoke, zagriženi borci samo za
donošenje i jačanje regulativa za profit i izvrdavanje zakona, koji nisu zaslepljeni poli-tičkom mržnjom
ili bezdušnošću, praznom taštinom večne raskalašnosti. Svaka generacija, u svakoj zemlji, zaveštaće

onima koji je nasleđuju, sjajne primere i velike prikaze dela koja treba poštovati i ponavljati; takvih je
bilo u Starom Rimu, čak i pod najgorim Imperatorima; kao i u Engleskoj kada je vladao Long Parlament ;
7
takvih je bilo i u Francuskoj tokom njenih Saturnalija nereligioznosti i ubistava, i neki časni i slavni su
8
ispunili slavne anale Amerike.