Page 651 - Albert Pike - Moral i Dogma

lampe, zaposlen u svom ponižavajućem poslu, pojavljuje se kao sićušna tačka plamena ili možda
slabašna varnica, iznenada kida svoje krhke lance, beži iz svog zatvora i skače u razornom besu, kao da je
iz samog srca Pakla izašla, na prokleto naselje sa pedeset hiljada ljudskih života, u kojem je svaki
pojedinačni čovek, samo trenutak pre toga, smatrao sebe svojim gospodarom. I, te hrabre vatrogasne
brigade, sa svojom vodenom artiljerijom, čine se da stoje pred svojim osvajačem, na toliko puno mračnih
površina, su paralizovane u prisustvu svog osvajača.

U drugim stvarima koje se odnose na bezbednost i zaštitu ljudi, videli smo koliko je nauka postala
pouzdana, snagom malih uspeha, u ratu čoveka s prirodom, i kako teži da sebe postavi na mesto
Proviđenja koje je, snagom svog trajanja, jedina apsolutna nauka. Početkom ovog veka, na primer,
medicinska nauka i sanitet su ostvarili, u toku od samo nekoliko godina, veliki i divan napredak. Velika
kuga koja je opustošila Evropu u XIV i XV veku i koja se povratila u XVII, kon-statovana je kao bolest

koja zahteva poseban tretman, a njena večita zaraznost bila je pripisana nepoznavanju higijene i prljavim
navikama u prethodnim vremenima. Naredna smrtonosna i teška kazna je, u velikoj meri, bila izbegnuta
pronalaskom vakcine. Od Sangradoa do Sydenhama , od Paracelsusa do Jennera > umetnost lečenja je
6}7
16 17
napravila veliki iskorak. Sposobnost bi se tada, možda, mogla opravdati da je rečeno da je čovek smrtan
i da će bolesti često biti sa smrtnim posledicama; ali da više neće biti nemoćnog otpora i
nepotrebnogpokolja Ijudi infektivnom bolešću bez opštih pokolja, bez karnevala užasa i velikih praznika
}
smrti.

Oholo hvalisanje još nije nestalo sa usana, kada je iz misteriozne dubine najudaljenije Indije, iskočila
utvara ili je to pokrenuo monstrum, daleko strašniji od svega što je ljudsko oko ikada videlo. Uz instikt,
ništa slabiji od tigra iz džungle (gde je ova užasna pošast rođena), hvata njuhom krv u vazduhu, taj
nevidljivi Ubica, ta strašna sila Svemoćne Moći, ta užasna Posledica nekog Dovoljnog Uzroka, njuši
okuženost atmosfere Evrope i kreće na Zapad, na svoj uništavajući marš. Milioni mrtvih ostaju iza tog
marša kroz Aziju, ne otkrivajući ništa. Oni su bili nenaoružani, neuki, bez podrške ili pomoći nauke,
neodbranjeni sa naukom. Kolera je bila za nju nedokučivi i nepobedivi Azreal, Anđeo Smrti.

Ali, ona je došla u Evropu i zbrisala hodnike nauke, kao što je zbrisala indijska sela i persijske kanate.
Ona je skakala bešumno i spuštala se, uništavajući stanovništvo mnogih gradova sa visokim kulama,
širokim pločnicima, čistih i dezinfikovanih gradova Zapada, kao i u Parijama Tandžora i prljavih ulica
18
Stambola. U Beču, Parizu i Londonu, scene iz velike kuge su se ponovile.

Bolesnikje prebačen u svoj krevet,

Starateljje obigravao oko njega,

Na uzvik: Iznesite vaše mrtve napolje,

Mrtvačka kolica su pred vašim vratima! 19

Da li je ovo bila presuda Svemogućeg Boga? Drzak bi bio onaj koji bi rekao da jeste, a bio bi još drskiji
kada bi rekao da nije. Barem za Pariz, taj Evropski Vavilon, koliko često su se naredne reči proroka za
ćerku Haldeje, damu kraljevstava, ispunile: Tvoja mudrost i tvoje znanje su tebe prome-nile i ti si rekla u
svom srcu - ja sam i niko nije pored mene. Stoga će zlo doći po tebe; ti nećeš znati kada će sepodići;