Page 650 - Albert Pike - Moral i Dogma

Zavedeni svojim uvećanim, ali ipak nesavršenim znanjem i delimičnom vladavinom nad siro-vom snagom
prirode, ljudi zamišljaju da su oni pronašli tajne Božanske Mudrosti i ne oklevaju, čak ni u mislima, da
postave svoju mudrost na mesto Božanstva. Katastrofe koje su Proroci najavljivali za Tir i Sidon,
Vavilon, Damask i Jerusalim, bile su posledice greha ljudi; ali, ako bi sada vatra pro-gutala ceo grad,
zemljotres ga urušio ili tornado rasturio, oni bi se njima smejali kao fanaticima i sprdali se s njima što
bogorade, ili bi ih optužili za Farisejsko nemilosrđe, jer odbijaju da veruju i da priznaju da postoji
božanska kazna i Božji sud u ruinama, nastalim Njegovom moćnim silama.

Lutajući u greškama, nauka se bori da pomeri Božje Proviđenje podalje od nas i da materijalni
Univerzum zameni Njegov nadzor i brigu i stalnu pažnju, sa onim što ona naziva Silama - Silama Prirode,
Silama Materije. Ona neće da shvati da su Sile Prirode različita delovanja Boga. Time ona postaje
antagonistička prema svim Religijama i svim starim Verama koje su, od samog početka, osvetljavale

ljudsku dušu i sačinjavale njenu svest o sopstvenom uvažavanju, njegovom božanskom poreklu i njegovoj
besmrtnosti; ta Vera je Svetlost kojom je ljudskoj duši omogućeno da, takoreći, spozna sebe.

Istina koja je u svim religijama, a ne samo u jednoj, osnova je svih, pa je čak i religiozna vera

Masonerije u opasnosti. Jer, sve religije su dugovale svoje postojanje i sam svoj nastanak osnovama na
kojima su rasle; uslov za to (koji se činio nesporan i kao aksiom), bio je da Proviđenje Boga direk-tno
vlada u svim aktivnostima i promenama materijalnih stvari. Nauka je vekovima drmala svojim rukama
stubove Hrama i ljuljala ih u korenu. Njeni destruktivni napori su, do sada, samo odvalili crvotočne
ukrase sujeverja sa drevne strukture, i samo oborili nevažne dodatke kule neznanja, sova-ma nastanjene, i
masivne nosače koji nisu ništa podupirali. Struktura će, sama po sebi, biti zbačena kada, rečeno dnevnim
jezikom savremenog pisca: Ljudski razum skoči na tron Boga i mahne bakljom nad ruinama Univerzuma.

Nauka se bavi samo pojavama i ona je čisto šarlatanstvo kada brblja o silama, moćima ili uzro-cima koji
ih stvaraju, ili o tome kakve su stvari u suštini, o kojima nam daje samo njihova imena. Ona ne zna ništa
više o tome šta su Svetlost ili Zvuk ili Miris, nego što su znali Arijanski pastiri, kada su smatrali Jutro i
Vatru, Plamen, Svetlost i Toplotu - bogovima. I, takva Ateistička Nauka nije čak ni polu-nauka koja
pripisuje moći i sile Univerzuma jednom sistemu prirodnih zakona, ili unutraš-njoj energiji Prirode ili
uzrocima koji su nepoznati, postojećim i delujućim nezavisno od Božanstva i Natprirodne moći.

Ta teorija bi, u velikoj meri, mogla da se osnaži, kad bi nauka uvek bila u stanju da zaštiti život i imovinu
i, bilo čime što liči na izvesnost kojom se ona diči, da zaštiti ljudske interese, čak i od de-struktivnih sila
koje čovek razvija u svojim naporima da ih potčini. Vatra, četvrti element, kakvom su je smatrali stari
filosofi, njegov je najkorisniji i najprezreniji sluga. Zašto on ne može da prestane sa svojim stalnim
kršenjem tog drevnog ugovora, starog koliko i Prometej, starog koliko i Adam? Zašto ne može da bude
siguran da, u svakom momentu, njegov užasan sluga ne može da se uzdigne i nadvisi svog gospodara,
tirana, uništitelja? To je stoga što je vatra, takođe, sila prirode koja je, u krajnjem poređenju sila, uvek
nadmoćna nad čovekom. I zato što je (u drugačijem smislu od onog, u kojem je ona sluga čoveku) - ona

sluga Onom Koji stvara Svoje sluge plamenom vatre i Koji je iznad prirode, kao što je priroda iznad
čoveka.

Postoje sile prirode koje čovek čak i ne pokušava da upozna ili da njima upravlja. Napulj ne može ništa

protiv Vezuva. Valparasio samo drhti na uzdrhtaloj zemlji pred dolazak zemljotresa. Šesdeset hiljada
15
ljudi su živi otišli u grob, kada je Lisabon sahranio svoje stanovništvo pod zemljom i morem, bez ikakvog
saznanja o uzroku, bez ikakve mogućnosti upravljanja nad tom silom koja je dovela do uništenja.

Ali, ovde kao sluga, i u tom smislu, kreatura čoveka, rob kuhinje ili fabrike, ponizni rob iz čarobne