Page 686 - Albert Pike - Moral i Dogma

ali kako ućiniti to štoje dobro, ja ne znam. Jer, ja ne ćinim dobro koje želim; i zlo kojeja ne želim da
ćinim, ja ćinim. Zatim, ja pronalazim zakon, da kadaja želim da ućinim dobro, zlojeprisutno u meni; jer, ja
sam ushićen zakonom Boga sa ćovekom u meni, alija vidim drugi zakon u mojim udovima, koji me
upozorava na taj zakon u mom umu i dovodi me u zarobljeništvo zakona greha kojije u mojim udovima... I
tada, svojim umomja služim zakonu Boga, ali svojim telom zakonu greha. (Rimljanima; Gl. 7:15-23525).

Život je borba, i voditi tu bitku herojski i dobro, veliki je cilj svakog ljudskog postojanja, za onog ko je
vredan i podoban da uopšte živi. Preseći jaku maticu nesreće, napredovati uprkos svim prepre-kama,
otrgnuti pobedu iz ljubomornog zagrljaja sreće, postati šef ili vođa među ljudima, uzdići se do ranga i
moći rečitošću, hrabrošću, postojanošću, učenjem, energijom, aktivnošću, ne biti
obeshrabren preokretom, nestrpljiv na svako odlaganje, zaplašen bez razloga; zadobiti bogatstvo,
potčiniti čoveka našim intelektom, same elemente našom drskošću, uspeti, uspevati, bogatiti se - to je,

prema opštem shvatanju, da se neko bori dobro u bici života. Čak i uspeti u poslovanju tom smelošću koja
ne zastaje ni pred kakvim rizikom, odvažno se kockati s malim izgledima, oštroumljem pažljivog dilera,
drskošću beskrupuloznog mahera-prevaranta, čak i podlošću berzanskog mešetara, uspuzati se na položaj
na pokvaren način ili glasovima sirovih neznalica - to takođe spada među najveće uspehe života.

Ali, najveća bitka, u kojoj su stvarna čast i pravi uspeh koje treba da ostvarimo, je bitka koju vode naš
intelekt i razum i moralni osećaj, naša duhovna priroda, borba protiv čulnih sklonosti i zle strasti, naše
zemaljske i materijalne ili animalne prirode. Samo u tome je stvarni sjaj heroizma koji treba ostvariti,
samo sa njim uspeh daje pravo da trijumfujemo.

U svakom ljudskom životu ta bitka se vodi; i oni koji pobeđuju u drugim oblastima, često doživ-ljavaju
sramne poraze i grozna poniženja, i potpuna razočarenja i sramotne padove u tim sudarima.

Čuli ste više definicija o Slobodnom zidarstvu. Najbolju i najznačajniju tek treba da čujete. Ona je rečena
dolazećem Učeniku, Pomoćniku i Majstoru i ponavlja se na svakom Stepenu kojima napredujete, do ovog.
To je definicija o tome šta je Slobodno zidarstvo, šta je njegov cilj i njegova prava suština i duh, i ona
ima za svakoga od nas silu i svetost božanskog zakona i stvara svakom od nas uzvišenu obavezu.

Ona je simbolizovana i predavana Učeniku kao i tebi, sa Šestarom i Ugaonikom, na kojima si, kao i na
knjizi tvoje Religije i Knjizi zakona Škotske Masonerije, ti preuzeo tako puno obaveza. Kao Vitez, ti si je
naučio preko Mačeva, simbola Časti i Dužnosti, na kojima si dao svoju zakletvu: ona ti je predata preko
Vage, simbola svih Ravnoteža, i Krsta, simbola posvećenosti i samopožrtvovanja; ali, sve čemu nas ovo
uči i što se sadrži, predavano je i sadržano, kod Dolazećeg Učenika, Viteza i Princa, Šestarom i
Ugaonikom.

Za Učenički, tačke Šestara su ispod Ugaonika. Za Pomoćnika, jedna je iznad, a druga ispod. Za Majstora,
obe su dominantne i upravljaju i vladaju nad simbolom zemaljskog i materijalnog.

Slobodno Zidarstvo je potčinjavanje Ljudskog, koje je u čoveku, Božanskom; Pobeda nad Sklonostima i
Strastima, Moralnim Osečajem i Razumom; stalan napor, borba i rat Duhovnog sa Materijalnim i Čulnim.
Kad se ta pobeda ostvari i osigura, tada pobednik može da se osloni na svoj štit i nosi pošteno zaslužene
lovorike i to je istinsko Sveto Carstvo.