Page 685 - Albert Pike - Moral i Dogma

Šestar, stoga, kao Simbol Neba, predstavlja duhovni, intelektualni i moralni deo ove dvostruke prirode
Čovečanstva, a Ugaonik je, kao Simbol Zemlje materijalan, senzualan i niži deo.

Istina i Inteligencija, kaže jedna od Drevnih Indijskih Sekti Filosofa, su večni Atributi Boga, a ne
pojedinačnih Duša koje supodložne kako znanju tako i neznanju, zadovoljstvu i bolu; stoga su Bog i
pojedinačna Duša različiti i ovo izražavanje drevnih Nyaya filosofa, u odnosu na Istinu, preneto je do
14
nas kroz dugi tok vremena, u pouke Slobodnog zidarstva, gde čitamo da je Istina Božanski Atribut i
osnova svake vrline.

Dokje sadržana u materiji, kažu oni, Dušaje u stanju poput bačene u zatvor i pod uticajemje zlih strasti; ali
kada se, intenzivnim izučavanjem uzdigne do znanja o elementima i principima priro-de, ona doseže do
mesta Večnosti; u tom stanju sreče, njena individualnost ne prestaje.

Životvornost koja oživljava mrtvu strukturu, Dah života u Hebrejskom Postanju, Hindu Filosofi su
generalno smatrali da iščezava iz nje, ali Duša je božanska, jedna emanacija Duha iz Boga, a ne deo tog
Duha. Jer, oni su nju poredili s toplotom i svetlošću, poslatim sa Sunca, ili sa zrakom iz te svetlosti, koji
ne umanjuju i ne dele svoje vlastito suštastvo.

Hindu filosofi su, generalno, smatrali da životna sila koja oživljava mrtvu strukturu, ili Dah Života
Hebrejskog Postanja umire s njom, ali da je Duša božanska, emanacija iz Duha Boga, ali nije deo tog
Duha. Jer, oni su nju uporedili s toplotom i svetlošću, odaslanim od Sunca, ili zrakom te svetlosti koja ne
umanjuje i ne deli njenu vlastitu suštinu.

Bez obzira na to kako je kreirana ili odenuta pojedinačnim postojanjem, Duša, koja je samo kreacia
Božanstva, ne može da zna način svog kreiranja niti da shvati svoju vlastitu individualnost.

Ona ne može da shvati čak ni kako biće, koje ona i telo sačinjavaju, može da oseća bol, ili vidi, ili da
čuje. Bilo je zadovoljstvo Univerzalnom Kreatoru da postavi granice raspona našeg ljudskog i ogra-
ničenog razuma, van kojih ne možemo da dosegnemo, i da budemo sposobni da shvatimo način i manir
kreiranja ili generisanja Univerzuma stvari, On je bio zadovoljan da to sakrije od nas kroz neprobojan
veo, dok reči, upotrebljene da izraze delo, nemaju neko drugo konačno značenje osim onog da je On

prouzrokovao da taj Univerzum počne da postoji.

Dovoljno nam je da znamo ono čemu nas Masonerija uči, da nismo potpuno smrtni, da Duša ili Duh,
intelektualni ili razumski deo nas, jeste naše Pravo Ja, da ona nije stvar truljenja i propadanja, već je

jedna i nematerijalna, da preživljava smrt tela i sposobna je za besmrtnost; da je takođe sposob-na za
unapređenje i napredovanje, za uvećanje znanja o božanskim stvarima i da postaje mudrija i bolja i sve
više vredna besmrtnosti; i da bi postali takvi i da pomognemo i unapredimo druge i celu našu rasu, je
najplemenitija ambicija i najviši sjaj koji možemo da ostvarimo i steknemo u ovom sadašnjem i
nesavršenom životu.

U svakom ljudskom biću prepliću se Božansko i Ljudsko. U svakom postoje Razum i Moralni osećaj,
strast koja podstiče na zlo i čulne sklonosti. Ako živišpo telu, ti ćeš umretU kaže Pavle pišući Hrišćanima
u Rimu ali, ako duhom obuzdavaš dela tela, ti ćeš živeti. Jer, svi oni koje vodi Duh Boga, oni su deca
Božja (Rimljanima, Gl. 8:13). Tako, žudnja telaje protiv duha i duh je protiv tela, kaže on, pišući
Hrišćanima Galateje, i oni su jedan protiv drugog, tako da ti ne možeš da uradiš stvari koje bi hteo. To što
radim, ja ne radim voljno, pisao je on Rimljanima,7'er ono što želim da uradim, ja to ne radim, već ono
što mrzim ja radim. To više nisam ja koji to radi, već greh koji boravi u meni. Hteti, je prisutno u meni;