Page 71 - Albert Pike - Moral i Dogma

3°, MAJSTOR

Bukvalno shvatanje simbola i alegorija iz Orijentalnih tekstova kao i preistorijskih sadržaja, svesno je
zatvaranje očiju pred Svetlošću. Prevoditi simbole površno i besmisleno, greška je maloumnosti.

Svi religiozni izrazi su simbolizam. S obzirom na to da možemo da opišemo samo ono što vi-dimo,
stvarni ciljevi religije su ono što je Viđeno. Najraniji instrumenti obrazovanja su bili simboli i oni su se,
kao i svi drugi religijski oblici, razlikovali. I dalje se razlikuju, u zavisnosti od spoljnih uslova i
slikovitosti, i u skladu su s razlikama u znanju i mentalnom sklopu pojedinca. Ceo jezik je simbolički, sve
dok se primenjuje na mentalne i duhovne pojave i aktivnosti. Sve reči imaju prven-stveno materijalni
smisao, bez obzira kakav on postaje kasnije, a neznalicama su duhovne besmi-slice. Povući se, na primer,
je povlačenje unazad, a kada se odnosi na izjavu, simbolički je isto što i prikaz neke ruke koja je
povučena unazad, da bi se izrazila ista stvar. Pravi smisao reči duh znači dah i potiče od latinske reći
spiro, ili disati.

Da bismo predstavili neki simbol vidljiv oku nekog drugog, nije dobro da mu prenesemo znače-nje koje
taj simbol ima za nas. Filosof će, tako, dodati simbolima objašnjenja koja se primaju sluhom, radi veće
preciznosti, ali koja su manje efektna i impresivna od slikane ili skulpturalne forme koju se on trudio da

predstavi. Iz ovakvih objašnjenja rastu postepeno različite naracije, čiji su istinski cilj i značenje
postepeno bili zaboravljeni ili izgubljeni u protivrečnostima i nepodudarnostima. I, kada su ona napuštena
i Filosofija pribegla definicijama i formulama, taj jezik je postao samo kompliko-vaniji simbolizam koji
pokušava u mraku da se rve sa slikom ideje koja se ne može izraziti. Zato,

isto kao što je s vidljivim simbolima, tako je i sa rečima - ako ih kažemo vama, to vas ne informiše o
tačnom značenju koje ima za nas. I tako religija i filosofija postaju, u velikoj meri, pitanja sporenja o
značenju reči. Najapstraktniji izraz za Božanstvo, koji jezik može da da, jeste samo znak ili simbol za
nešto van našeg razumevanja, i on nije ništa verniji i adekvatniji od slike Ozirisa i Višne, ili njiho-vih
imena, osim što je manje razumljiv ili jasan. Izbegavamo čulnost samo da bismo pribegli prostoj negaciji.
Na kraju, ipak dolazimo do objašnjenja da duh nije materija. Duh je - duh.

Jedan primer simbolizma reči pokazaće vam jednu granu Masonskog istraživanja. U Engleskom Obredu
nalazimo ovu frazu: fa ću uvek hail (kriti, sakriti, čuvati tajnu) uvek kriti i nikada odati; i u katehizisu je
ovo:

Q I hail.

A •*• I conceal;

i neznanje, s pogrešnim razumevanjem reči hail je umetnulo frazu, Zašto ti hail.

Ali, u stvari, radi se o reči hele, od anglosaksonskog glagola Helan, to cover - prekriti, pokriti, hide -
sakriti ili kriti. Ova reč je izvedena iz latinskog glagola tegere, pokriti ili prekriti krov. Nećeš ti meni
ništa prekrivati, kaže Gower. Neće oni meni ništa korisno sakriti, kaže Romaunt of Rose. Prekriti kuću je
česta fraza u Saseksu; a na zapadu Engleske, onaj koji pokriva kuću pločama od škriljaca naziva se
Healer. Odatle, heal znači isto što i tile - po sebi simbolički, i znači prvenstveno prekriti ili pokriti kuću