Page 74 - Albert Pike - Moral i Dogma

kompetentnim da ih preuzmu, prestaju da budu vredni ambicija velikih i sposobnih; ali, pošto ti veliki
nisu takvi, oni odustaju od uključivanja, jer, oružja koja su im za to na raspolaganju, nisu dostojna da ih
džentlmen uzme u ruku. Tada se običaji neprincipijelnih zagovornika iz suda odo-maćuju u Senatu, a
drveni advokati se tamo prepiru, kada su sudbina nacije i životi miliona ljudi u pitanju. Države su čak
preuzete od nikogovića i vođene su prevarama, a lopovluk se opravdava od zakonodavaca koji tvrde da
su časni. Izborna trka se dobija krađom glasova ili partijskim protivu-slugama; a običaji iz najgorih
vremena korupcije oživljavaju i šire se u Republikama.

Čudno je što su se duboko poštovanje istine, ta odvažnost i iskrena lojalnost, prezir prema uskogrudosti i
nepoštenoj koristi, kao i iskrena vera i pobožnost i velika srčanost, smanjivali među državnicima i
narodu, kako je civilizacija napredovala, a sloboda postajala sve više opšta, i opšta patnja postajala
univerzalna vrednost i pogodnost! Opšte pravo glasa je uvelo univerzalne vrednosti i pogod-nosti! U

doba Elizabete, bez opšteg prava glasa ili Društva za Širenje Korisnog Znanja ili popularnih predavača,
ili Liceja, državnici, trgovci, građani i mornari, bili su kao heroji koji su se samo Boga plaši-li, a ne
običnih ljudi. Ni za sto, niti za dvesta godina, ni u Monarhiji ni u Republici, isti ovi neče biti veči junaci
od trgovaca, prepredenih spekulanata, ulizica vlasti koji se plaše samo ljudi, a nikako od
Boga. Poštovanje prema veličini izumire, zamenjuje ga prosta zavidljivost prema veličini. Svaki čovek je
na jednom od brojnih puteva, bilo na putu popularnosti ili bogatstva. Postoji opšti osečaj
zadovoljstva kada je veliki državnik ili general koji je na trenutak bio popularan idol, smenjen, pa zatim
nesretno potonuo sa svog visokog vrha. Postaje loše, ako ne i zločin, biti iznad opšteg nivoa.

Prirodno, mi s pravom pretpostavljamo da če nacija, koja je u problemima, prihvatiti savet nje-nih
najmudrijih sinova. Suprotno ovome, međutim, veliki ljudi - čini se - nisu nikada tako retki kao kada su
najpotrebniji, a mali ljudi nikada toliko smeli da insistiraju na grabeži položaja, isto kao što su
mediokriteti, nesposobni i nadobudni žutokljunci, razmetljivci i vrlo nekompetentni - najopasni-ji. Kada
je Francuska bila na vrhuncu revolucionarnih muka, njom je upravljalo telo sastavljeno od provincijalnih
drvenih advokata, dok su Robespjer, Mara i Kouthon vladali u Mirabeau, Vergniaudu i Carnotu.
Engleskom je upravljao Krnji Parlament , nakon što je smaknula svog kralja. Kromvel je ukinuo drugo
1
telo, a Napoleon prvo.

Prevare, laži, hohštapleraj i obmane u državnim poslovima, znaci su dekadentnosti u Državi i prethodnica
su konvulzije ili paralize. Siliti se nad slabima i klečati pred jakima je politika u dr-žavama kojima
upravljaju sitni i mediokriteti. Trik sa vrbovanjem za položaj se ponovo pokreće u Senatu. Izvršna vlast
je delilac pokroviteljstva, uglavnom onih bezvrednih i ljudi se podmićuju položajima, umesto novcem, u
još veću ruinu Komonvelta. Božansko u čovekovoj prirodi nestaje, a interes, pohlepa i sebičnost,
zauzimaju mesta u njoj. To je tužna i istinska alegorija koja predstavlja Odisejeve kompanjone opčinjene

Circom (Kirke) koja ih je pretvorila u svinje.
2
Ti ne možeš, rekao je Veliki Učitelj, služiti Bogu i Mamonu. Kada žeđ za bogatstvom postane opšta, ona

će biti shvaćena kao vrlo nepoštena i kao poštena; kao poštena, biće to žeđ za bogatsvom prevaranata,
podlaca u trgovini, bezdušnih grabežljivih spekulanta, kockara akcijama i robama na berzi, što će sve
zajedno ubrzo demoralisati celu zajednicu. Čovek će razmišljati o potrebama nji-hovih suseda i
nedaćama u njihovoj zemlji. Baloni koji svojim prskanjem osiromašuju mnoge, uvećaće se pod
3
lukavštinama i podlostima, zbog glupe lakovernosti, kao njegovim instrumentom i pomagačem. Velika
bankrotstva drmaju zemlju kao zemljotres, čak su i daleko pogubnija; lažne asignacije, nestajanje štednje
siromašnih, ekspanzija i kolaps valuta, lomovi u bankama, depreci-jacija Vladinih obveznica i hartija od
vrednosti, žrtvovanje štednje i samoodricanja i problem s gubitkom štednje koja je bila iz nužde za crne