Page 72 - Albert Pike - Moral i Dogma

ili krov, tiles, pločama, - i znači prekriti, pokriti, sakriti, kriti. Jezik je, tako-đe, simbolizam, a reči se isto
tako pogrešno shvataju i pogrešno upotrebljavaju kao što su i jasniji materijalni simboli.

Simbolizam je stalno težio da postane komplikovaniji. Sve sile neba predstavljane su na zemlji, sve dok
nije ispletena mreža fikcija i alegorija, delimično iz umetnosti a delimično od grešaka iz neznanja koje su,
ipak, greške razuma čoveka zbog njegovih ograničenih mogućnosti objašnjenja, i neće se nikada rasplesti.
Čak je i hebrejski teizam involviran u simbolizam i obožavanje slika koje su, verovatno, pozajmljene od
drevnih religija i dalekih regiona Azije - iz obožavanja Velikog Semitskog Boga Prirode Al ili Els i
njegovo simboličko predstavljanje Samog Jehove nije čak ni bilo povezano samo s poetskim ili
ilustrativnim jezikom. Sveštenici su bili monoteisti: ljudi, idolopoklonici.

Postoje opasnosti koje su neodvojive od simbolizma i koje nam daju jednu impresivnu pou-ku u odnosu
na slične rizike, postojeće pri upotrebi jezika. Mašta, pozvana da pomogne razumu, uzurpira njegovu
ulogu ili ostavlja svog saveznika bespomoćno upetljanog u svojoj mreži. Imena koja postoje za određene
stvari su pomešana s njima; sredstvo je, ipak, na kraju, pomešano s ciljem; instrument tumačenja, s
objektom; i tako, simboli počinju da prisvajaju neko pojedinačno obeležje kao istine i ličnosti. Mada su,

možda, bili nužan put, bilo je opasno da se s njima pristupi Božanstvu; na kojem su mnogi, kaže Plutharh,
pomešavši znak za označenu stvar, upadali u smešno prazno-verje; dok su ostali, u izbegavanju jedne
krajnosti, upadali u ništa manje grozan bezdan bezverja i bezbožnosti.

Kroz Misterije, kaže Ciceron, mi smo naučili prve principe života, zbog čega se termin inicijaci-ja koristi
s dobrim razlogom; i oni, ne samo da nas uče da živimo srečnije i ugodnije, več ublažavaju bolove smrti
kroz nadu u bolji život nakon ovog.

Misterije su bile Svete Drame, prikazivale su nam neke legende važne za promene u prirodi,

0 vidljivom Univerzumu u kojem se Božanstvo otkrivalo, i njihovo uvođenje je na više načina

bilo prihvatljivo Paganima kao i Hriščanima. Priroda je veliki Učitelj čoveka; jer, ona je
Otkrovenje Boga. Ona ne dogmatizuje i ne pokušava da nameče određenu veru ili posebna tumačenja.
Ona nam predstavlja svoje simbole i ne dodaje ništa kroz objašnjenja. To je tekst bez komentara i kao
što več dobro znamo, komentari i napomene su, uglavnom, ti koji vode ka greškama, jeresi i
progonu. Prvobitni instruktori čovečanstva ne samo da su prihvatali lekcije Prirode, već su se, koliko god
su to mogli, držali njenih metoda saopštavanja. U Misterijama, pored postojećih predanja ili svetih

1 enigmatskih recitala u Hramovima, davana su samo neka objašnjenja posmatračima, kojima
je ostavljeno da sami izvedu zaključke za sebe. Nijedan drugi metod ne bi mogao bolje da posluži za sve
stepene znanja i razumevanja. Upotreba univerzalnog simbolizma prirode umesto tehnikalija jezika,
nagrađuje skromnog istraživača i otkriva svoje tajne svakome, u skladu s njegovim ukupnim postojećim
obrazovanjem i njegovim moćima da ih shvati. Ako je njihovo filosofsko značenje bilo iznad mogućnosti
razumevanja nekih, njihova moralna i politička značenja su bila dostupna svima.

Ova mistika pokazuje da njihove predstave nisu bile puko čitanje lekcije, već otvaranje proble-ma.
Obaveza istraživanja je bila sračunata na buđenje učmalog intelekta. Ona nije podrazumevala
neprijateljski stav prema Filosofiji, jer Filosofija je veliki tumač simbolizma, iako su njene stare inter-
pretacije često bile loše zasnovane i netačne. Prelazak sa simbola na dogmu je koban za lepotu izraza i
vodi ka netolerantnosti i navodnoj nepogrešivosti.

Iako su se naši preci, u predavanju velike doktrine o božanskoj prirodi Duše, u težnji da se obja-sni njena