Page 75 - Albert Pike - Moral i Dogma

dane i za sahranu, dovode do okupljanja u crkvenom dvorištu, zajedno s prijateljima, u ludačke azile. Ali,
prevaranti i špekulanti su sve bolji i goje se. Ako se njegova zemlja bori s opštim porezima radi svog
opstanka, on njoj značajno pomaže smanjenjem cene hartije, tako da se mogu akumulirati ogromne sume
uz mali trošak. Ukoliko mu je sused u problemima, on kupuje njegovu imovinu, za novčić. Ukoliko on
upravlja nekim imanjem, ispostavi se, uskoro, da ono nije solventno i da su siročad - prosjaci. Ukoliko
njegova banka eksplodira, ut-vrdiće se da je on već odavno preduzeo sve mere za obezbeđenje svog
novca. Društvo obožava svoje kraljeve papira i kredita, kao što su Indusi i Egipćani obožavali svoje
bezvredne idole i često, kad god je bilo veoma očigledno da su veoma bogati, oni su, u stvari, bili puka

sirotinja. Nije čudno što čovek smatra da mora postojati drugi svet, u kome će nepravde s ovoga biti
iskupljene na onom, jer vide prijatelje s uništenim porodicama koji preklinju bogate varalice da im daju
milostinju kako bi obezbedili siročad od gladovanja, sve dok sami ne pronađu način da se izdržavaju.

Države su, uglavnom, gramzive na trgovinu i na teritorije. Ove druge vode ka kršenju ugovora,

povređivanju slabih suseda i pohlepi prema njihovoj zemlji, za kojom se žudi. Republikanci su u ovome
gramzivi i neprincipijelni koliko i Despoti, nikad ne shvataju pouke istorije da prekomerno širenje
pljačkom i prevarama, ima svoje neizbežne posledice u rasparčavanju i potčinjavanju. Kada Republika
počne da pljačka svoje susede, reči propasti su već napisane na njenim zidovima. Već postoji izrečena
presuda od Boga za sve što je nepravedno u sprovođenju državnih poslova. Kada građanski rat pokida
sve organe Republike, neka se tada Republika osvrne unazad i neka vidi da li je bila kriva za nepravde; i,
ako jeste, neka se sakrije u prašini!

Kada država postane obuzeta duhom trgovinske gramzivosti, izvan poštenih i pravednih grani-ca koje se
postavljaju, s dužnim odnosom prema umerenom i razumnom stepenu opšteg i pojedinač-nog prosperiteta,
to je nacija opsednuta đavolom trgovačke gramzivosti, strast koja je isto tako poni-žavajuća i
demorališuća, koliko i gramzivost pojedinca;, kako je ova niska strast beskrupuloznija od ambicije, ona
je, u još većoj meri, omražena, i na kraju stvara inficiranu naciju koju treba smatrati za neprijatelja
ljudskog roda. Zgrabiti lavovski deo u trgovini uvek će, na kraju, potvrditi da je Država u ruinama, jer to
nezaustavljivo vodi ka nepravdama koje čine državu mrskom; ka sebičnoj i iskvarenoj politici koja
zabranjuje ostalim državama da budu prijatelji Države koja mari samo za sebe.

Trgovačka gramzivost u Indiji, začetnica zverstava i velike pohlepe, odnela je mnogo više ljud-skih
života od još plemenitije ambicije daljeg širenja imperije Konzulskog Rima. Nacija koja grabi da
preuzme svetsku trgovinu, ne može a da ne postane sebična, kalkulantska, mrtva za plemenite impulse i

saosećanja koja treba da pokreću Države. Ona će radije trpeti uvrede koje prljaju njenu čast, nego što će
ugroziti svoje trgovačke interese ratom; pri tome, da bi očuvala ove interese, ona će voditi nepravedan
rat, s pogrešnim i lakomislenim izgovorom, njen slobodni narod će rado pristu-piti despotima da bi se
slomio trgovinski konkurent koji se drznuo da protera svoje kraljeve i izabere svog sopstvenog vladara.

Hladne računice ogavne sebičnosti i sopstvenog interesa, u državama koje su pohlepne u tr-govini, uvek,
na kraju, odbacuju osećanja i uzvišene impulse Časti i Velikodušnosti, s kojima su se uzdigle do moći;
one su stvorile Elizabetu i Kromvela, kao zaštitnike Protestantizma na sva četiri mora Engleske, protiv
krunisane Tiranije i Progona mitre; jer, da su oni trajali, zabranili bi saveze sa Carevima, Autokratama i
Burbonima, kako bi vratili na tron Tiraniju Nesposobnosti, i nanovo nao-ružali Inkviziciju sa alatima za
mučenje. Duša pohlepne nacije se okamenjuje, kao i duša pojedinca kojem je zlato jedini bog. Despot će
povremeno imati plemenite i velikodušne impulse i pomoći će slabima protiv jakih, poštenima protiv