Page 90 - Albert Pike - Moral i Dogma

pesmu s potvrđenom vrednošću, pesma koja se mnogo lakše meri brojem života nego
dolarima. Marseljeza je mnogo vredela revolucionarnoj Francuskoj, ko može da utvrdi - koliko hiljada
ljudi?

Mir je takođe veliki element napretka i bogatstva; ta vrednost se ne može izraziti. Društveni odnosi i
udruživanje ljudi u dobrotvorne Obrede imaju vrednost koja se ne može proceniti novcem. Slavni primeri
iz Prošlosti naroda, sećanja i besmrtne misli velikih i mudrih mislilaca, državnika i heroja, neprocenjiva
su ostavština te Prošlosti, za Sadašnjost i za Budućnost. I, sve ovo nema samo vrednost uzvišenog, i više
sjajnog i neprocenjivog, već i stvarnu vrednost u novcu, jer samo tada, u saradnji s ovima ili podržan od
njih, ljudski rad stvara bogatstvo. Oni su glavni element materijal-nog bogatstva, kao što je nacionalno:
muževnost, heroizam, sjaj, napredak i besmrtna slava.

Proviđenje je odredilo tri velike discipline: Rat, Monarhiju i Sveštenstvo i da se one mogu sim-
bolizovati kao Kasarna, Palata i Hram, a oni mogu da obučavaju svetinu u inteligentnim i pripre-mnim
kombinacijama za sve velike ciljeve društva. Vremenom, rezultati će nastati u vidu slobodnih vlada, kada
vrline i inteligencija postanu osobine većine; ali koje su uz neznanje - nemoguće. Ljudi napreduju samo

postepeno. Otklanjanje jedne nesreće koja tišti, uliva hrabrost da se pokuša otkla-njanje preostalih zala,
čineći ljude mnogo osetljivijim na njih, ili možda osetljivijim samo prvi put. Kmetovi koji se grče pod
udarcima bića, nisu ućutkani u njihovim političkim pravima; oslobođeni od ličnog robovanja, oni postaju
osetljiviji na političko ugnjetavanje. Oslobođeni od moći samovolje i vođeni vladavinom zakona, oni
počinju da spoznaju sam zakon i priželjkuju da se njima upravlja, ne samo zakonom, već onime što oni
smatraju najboljim zakonom. I, kada se građanski ili privre-meni despotizam ukloni i opšti zakoni
preoblikuju u principe prosvetljene jurisprudencije, oni će, verovatno, shvatiti da žive pod sličnim
svešteničkim ili eklektičkim despotizmom i postaće spremni da naprave reformaciju u toj oblasti.

Sasvim je tačno da je napredak čovečanstva spor i da se često zastajkuje i nazaduje. U kraljevi-

nama na zemlji, ne vidimo primere povlačenja despotizma i pripreme osnova za nastanak komuna

*

sa samoupravom. Mi ne vidimo ni da se crkva i sveštenstvo Hrišćanstva odriču svojih starih zada-taka,
upravljanja nad čovekom - s nevidljivim terorom. Nigde ne vidimo stanovništvo koje bi moglo da bude
potpuno oslobođeno od takve vladavine. Ne vidimo ni da veliki religijski učitelji namerava-ju da otkriju
istinu, ni sebi ni drugima; ipak, i dalje vladaju svetom, zadovoljni i prinuđeni da vlada-ju, s bilo kojom
već prihvaćenom dogmom; sami su toliko obavezni u toj potrebi da vladaju, koliko narod ima potrebu za
vladom. Siromaštvo u svim svojim groznim oblicima još postoji u velikim gradovima; a rak osiromašenja
ima svoje korene u srcima kraljevstava. Ljudi u njima ne vide kraj u svojoj oskudici ni sopstvenu snagu
da je prevaziđu, ali žive i množe se kao zveri u polju - Proviđenje je, očigledno, prestalo da brine o
njima. Pamet nikad ne zalazi tamo ili se pojavljuje samo kao ne-kakav novi vid dela zla. Ratovi ne
prestaju; ipak, postoje bitke i opsade. Domovi su i dalje u očaju, a suze, bes i inat stvaraju pakao tamo
gde bi trebalo da bude raj. Zbog svega toga, Masonerija je još potrebnija! Toliko je široko polje njenog
rada! Toliko je velika potreba da ona počne da bude odana sebi, da oživi iz svoje obamrlosti, da se
pokaje za svoju obamrlost prema sopstvenoj pravoj veri.

Bez sumnje, rad, smrt i seksualna strast su suštinski i stalni uslovi ljudskog postojanja a ostvare-nje
savršenstva, bar u jednom milenijumu na zemlji, nemoguće je. Uvek je presuda Sudbine - velika većina
mora da živi teško i ona ne može da nađe vremena da razvije svoj intelekt. Čovek, znajući da će umreti,