Page 89 - Albert Pike - Moral i Dogma

destruktivno i pogubno. Mišljenje Javnosti u civilizovanom svetu je Međunarodni Zakon; i ono ima toliko
veliku snagu, mada bez određenih i fiksnih granica, da može čak da prinudi pobed-ničke despote da budu
umereni i da pomognu ugnjetenom narodu u njegovoj borbi za nezavisnost.

Običaj je velika sila; to je druga priroda, čak i kod drveća. Ona je toliko jaka u nacijama koliko i kod
čoveka. Takođe, takve su i Predrasude koje su date čoveku i narodima kao što su strasti -kao sile, veoma
vredne ukoliko se pravilno i vešto koriste, i destruktivne, ukoliko se njima nevešto upravlja.

Iznad svega Ljubav prema Zemlji, Ponos prema svojoj Državi, Ljubav prema Domu, to su sile ogromne
snage. Podstičite ih sve. Insistirajte na njima u vašem narodu i javnosti. Stalnost doma je neophodna za
patriotizam. Kod onih koji su u migraciji, nema velike ljubavi prema zemlji. Ponos svojom Državom je
samo čista teorija i himera, tamo gde se ljudi sele iz zemlje u zemlju sa ravno-dušnošću, kao što to čine
Arapi koji kampuju danas ovde, a sutra tamo.

Ukoliko imate Elokvenciju, to je moćna sila. Pazite da je koristite u dobre svrhe - da predajete znanje,
podstičete i oplemenjujete ljude, a ne da ih zbunjujete i kvarite. Pokvareni i podmitljivi go-vornici su
ubice javnih sloboda i javnog morala.

Volja je sila, njene granice su još nepoznate. Sa silom Volje mi, uglavnom, vidimo spiritual-no i božansko
u čoveku. Čini se da postoji sličnost između volje onog koji pokreće druge ljude i Kreativne Volje, čije se
akcije čine toliko nerazumljivim. Samo čovek od volje i akcije a ne čovek od čistog intelekta, vlada
y
svetom.

Konačno, tri najveće moralne sile su Vera, koja je prava i istinska Mudrost i osnova svih vlada; Nada,
koja je Snaga i koja obezbeđuje uspeh; i Ljubav prema bližnjima, koja je Lepota, koja sama omogućuje da

nadahnuti i zajednički napor, bude moguć. Ove sile su na dohvatu ruke svakom čoveku; i ljudska
udruženja, pokrenuta njima, moraju da ispolje ogromnu snagu u svetu. Ako ih Masonerija ne koristi, to je
zbog toga što je prestala da ih ima.

Mudrost u čoveku ili državniku, u kralju ili u svešteniku, uglavnom se sastoji u pravilnom shvatanju ovih
sila; a od njenog opšteg rcerazumevanja, često zavisi sudbina nacija. Ono, od čega često zavise
hekatombi života, najčešće je neuspešno odmeravanje ili loše odmerena sila neke ideje, kao što je, na
primer, poštovanje zastave ili slepo pridržavanje oblika ili konstitucije vlasti!

Kakve su sve greške u političkoj ekonomiji i državništvu počinjene, kao posledice precenjiva-nja ili
potcenjivanja pojedinih vrednosti ili ne procenjivanja nekih od njih! Sve one su, potvrđuje se, proizvod
ljudskog rada; ali, zlato ili dijamant, koje neko slučajno nađe bez rada, nije. Kolika je vrednost rada koju
je utrošio ratar za svoju letinu, u poređena sa vrednošću sunčanih zraka i kiše, bez kojih njegov rad ne
vredi ništa? Trgovina, koja se obavlja radom čoveka, dodaje se na vrednost proizvoda s polja, iz rudnika
ili radionice, njihovim odvoženjem na različita tržišta, ali koji deo tog uvećanja pripada reci kojom je
proizvod transportovan, ili vetru koji je gurao brod preko okeana?

Ko može da proceni vrednost moralnosti i muškosti u Državi, vrednost morala i intelektual-nog znanja?
Ove osobine su sunčani zraci i kiša za Državu. Vetrovi, sa svojom promenljivošću, ne-stalnošću i
promenljivim strujanjem, pogodan su simbol za promenljive sklonosti naroda, njegove strasti, njegove
herojske podstreke i njegov entuzijazam. Teško državnicima koji ne procene ovo kao vrednost!

Čak i muzika i pesma, ponekad, imaju vrednost koja se ne može proračunati. Svaka nacija ima neku