Page 179 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet
P. 179
milion tona 1950. na 7 miliona tona do 1970. godine. Upotreba
pesticida povećala se još više.32 Ova đubriva i pesticidi se
dobijaju iz fosilnih goriva izvora energije. Ne bi bilo netačno
reći da se hrana koju danas jedemo uzgaja iz nafte, a ne iz
zemlje. Takođe je tačno da je potrebno sve više i više nafte da bi
se proizvela ista količina hrane svake godine. Prema jednoj
autoritativnoj studiji, bilo je potrebno pet puta više azotnih
đubriva da bi se „održao isti prinos“ useva 1968. godine kao i
1949. godine. Drugim rečima, pet puta više energije ili rada
moralo je biti utrošeno da bi se postigli isti rezultati.33 To je
zato što, u poljoprivredi, kao i u svemu ostalom, svaki put kada
se energija potroši, deo se apsorbuje u proizvod, a deo se rasipa.
Da bi povećali prinos, američki farmeri su nastavili da
povećavaju količinu utrošene energije. Dok je deo te energije
pomogao u povećanju proizvodnje, sve više je potpuno
potrošeno. Marginalno smanjenje entropije, predstavljeno blago
povećanim prinosima, zamagljeno je većim povećanjem
rasipane energije u celokupnom okruženju. Veliki deo rasipane
energije otiče i doprinosi zagađivanju našeg zemljišta, reka i
jezera. Zagađenje nitratima od oticanja đubriva čini više od
polovine našeg zagađenja vode i dve trećine našeg zagađenja
čvrstim otpadom. Hemijski pesticidi su drugi glavni energetski
ulaz u modernu poljoprivredu. Upotreba pesticida povećala se sa
200.000 funti 1950. godine na preko 1,6 milijardi funti 1976.
godine.34 Dobar deo razloga za ovaj gigantski porast leži u vrsti
poljoprivredne tehnologije na koju se oslanjamo. Sjedinjene
Države su zamenile diverzifikovanu poljoprivredu
