Page 19 - Swami Shivananda - Bog postoji

38. U vasioni vlada savršeni zakon, red i sklad. Ona mora da ima svog upravljača, i on mora da
bude sveznajući, svemoćan i sveprisutan.

39. Noću, u mrklom mraku, kažete ''ovde nema nikoga''. Kako to znate? Znate zato što ste vi
zapravo Sakši (svedok). A taj Sakši je Braman.

40. U svakodnevnom životu kažete ''moje telo'', ''moja prana'', ''moj um'', ''moje čulo''. To jasno
pokazuje da je Sopstvo ili Atma nešto potpuno različito od tela, uma, prane i čula. Um i telo su
vaše sluge ili instrumenti. Oni su isto toliko izvan vas koliko i ovi peškiri, stolice, čaše. Svoje
telo posedujete isto onako kao što držite dugačak štap za hodanje u ruci.

41. Ukoliko biste morali da budete kažnjeni za neki zločin, radije biste odabrali da vam se
odseku ruke nego da vam se odstrane oči. To očigledno pokazuje da su vam čula bliskija i draža
od spoljnih instrumenata. Dalje, umesto smrtne kazne radije biste pristali da vam se izvade oči.
To dokazuje da vam je život draži i bliskiji od čula. Kada patite od teške, dugotrajne bolesti,
poželite da se odreknete i samog života da biste postigli sreću. To pokazuje da vam je Sopstvo ili
Atma draže od života ili prane.

Postojanost bitisanja

42. U ljudima i u životinjama postoje dva snažna instinkta. To su nagoni samoodržanja i
produženja vrste. Glad je ispoljenje nagona samoodržanja. Osnova ovog nagona je besmrtna
priroda duše. Zbog dejstva Branti (zablude), điva (individualna duša) misli da je telo Atma i da je
večno, pa nagon samoodržanja daje sve od sebe da održi telo što je duže moguće (Abiniveša –
posesivnost, prisvajanje), i da ga ovekoveči na ovom svetu. Ideja o besmrtnosti se usled zablude
pogrešno prenosi na telo. Iako je fizičko telo podložno umiranju, điva umišlja da će ono ovde
živeti zauvek. Postojanje nagona za samoodržanjem upućuje na postojanje Besmrtnog Bramana
(Boga).

43. Zakon reinkarnacije je neizostavan. Čovekova duša, koja je opstala nakon umiranja u
prethodnom životu, pomoću sile pamćenja (Samskara) seća se svoga postojanja i posle
razdvajanja od fizičkog tela. Prema tome, ljudi imaju urođeno unutarnje osećanje da žive čak i
posle smrti fizičkog tela. Bitisanje je Braman.

44. U većini slučajeva čovek na umoru ovako rezonuje: «Pretrpeo sam mnoge nevolje, patnje i
teškoće u ovom životu. Učinio sam razna dobra dela. Ona ne mogu biti uzaludna. Na kraju
krajeva, zar sam se samo zbog ovog jednog života toliko naprezao? To nije moguće. Ja mora da
sam besmrtan.» I on pronalazi teoriju o Besmrtnosti. Čak će i zdrav razum svakome reći da mora
da postoji besmrtna Atma.

45. Jednom ste bili dete koje se igralo u majčinom krilu. Zatim ste porasli u školarca. Onda ste u
ranoj mladosti postali čežnjivi ljubavnik. Potom ste stigli do zrelog životnog doba. Naposletku
ste postali osedeli starac. Imali ste raznovrsna iskustva. Mora da postoji nepromenljivo Sopstvo
kao Sakši da posvedoči ta promenljiva iskustva. Jer, ta iskustva u protivnom nisu moguća. To