Page 14 - Swami Shivananda - Bog postoji

(nametanje), isto kao što se pojam zmije mentalno nameće konopcu. Zmija je Vivarta (prividni
oblik) konopca. ''Idam'' je Vivarta ''Aham''-a.

Nepromenljiva bit
9. Da bismo prekinuli kruženje uzroka i posledice u ovom pojavnom svetu, moramo da se
okrenemo prema egzistenciji koja se ne menja (Nirvikara, Kutasta, Nirvikalpa, Ačjuta, Avjaja),
ne zavisi ni od čega drugog (Svatantra) i uvek je ista a isto tako je i uzrok, odnosno neuzrokovani
uzrok (Parama Karan) ovih promenljivih egzistencija. Ta nepromenljiva, nezavisna, bespočetna
stvarnost (Anadi Vastu) mora da bude nešto što ne može da se opazi bilo kojim čulom (Atindrija,
Adrišja) i mora da bude bez atributa, odnosno svojstava koja mogu da se nađu u opažljivim
objektima (Nirguna). Ovde se okončava svaka promena; ovde um može da počine; ovde može da
nađe svoj koren ona vera za kojom uzalud tragamo među nestalnim stvarima sveta.

10. Svet opažamo pre svega čulima, ali ona su povezana sa nečim drugim; ona sama po sebi ne
znaju ništa i, iznad svega, njihovo funkcionisanje zavisi od uma koji je neophodni nosilac
podataka percepcije. Da li je onda um krajnji uzrok? Daleko od toga, jer i um je ograničen i
pokazuje svoju zavisnost od nečega drugog po tome što je pri dubokom spavanju i sam um bez
ispoljenja. Naše ljudsko znanje, dakle, ograničeno kao što jeste, poseduje tek nagoveštaj znanja
koje je beskrajno. Stigavši do ovog zaključka, ukoliko ponovo razmislimo o svojoj vlastitoj
prirodi, otkrivamo u sebi jedan trajni osnov na koji se sve varijacije znanja pozivaju.
Sopstvo je to koje sluša, gleda, pamti, misli i zna, i ono ne nestaje sa različitim radnjama
poimanja, ono je u svim tim radnjama nepromenjeno, i bez njega bi i same te radnje bile
nemoguće. To je, jednom rečju, naše Sopstvo, Duša svih duša koja je, kao takva, čisto znanje u
sažetku, lišeno svih ograničenja i nezavisno od objekata znanja. To je Svetlost svih svetlosti,
Život svih života, Um svih umova, i Biće svih bića. To je tajni Život, koji vibrira u svakom
atomu. To je skrovita Svetlost koja sija u svakom stvorenju. To je prikrivena Ljubav koja sve
obuhvata u jedinstvu. To je Nemi Svedok (Sakši) svih aktivnosti u svim umovima. To je Braman
iz Upanišada.

Nije to, nije to
11. Pažljivo analizirajte ovo malo ''ja'', tu nižu, samonaduvenu, veštačku ličnost koja je uzrok
svih nesreća, nevolja i patnji.
Fizičko telo nije ''ja''. Čak i ukoliko se ruka ili noga odseku, još uvek ostaje ''ja''. To telo je
sačinjeno od pet elemenata. Ono je posledični proizvod ''anam'', odnosno hrane. Otuda je
nazvano ''Anamaja Koša''. Ono je puno delova. Ima početak i kraj. Ono je Vinaši, propadljivo.
Ono je Đada, što će reći neosetljivo i neinteligentno.
Ni čulo nije ''ja''. Ono je inertno. I ono ima početak i kraj. Predstavlja posledicu radžo gune i
satva gune. Sačinjeno je od Tanmatri (osnovnih elemenata materije).
Um takođe nije ''ja''. U stanju spavanja nema uma, a i pored toga postoji osećaj kontinuiteta
svesti. I um je Đada (neosetljiv). I on ima početak i kraj. On je paket promenljivih predstava.
Naslepo traži u mraku. Ruši se kad ga zadesi neka nesreća. Poput balvana je u stanju velikog
straha.
Ni prana nije ''ja''. Ona je posledica radžo gune. Neosetljiva je. Ima početak i kraj. Možete
zaustaviti dah a kontinuitet svesti će bez obzira na to opstati.
Kauzalno telo koje obrazuje Mula Ađnanu (koren neznanja), a koje je sačinjeno od suptilnih
impresija, nije to maleno ''ja''. Neosetljivo je. Ima početak i kraj.