Page 26 - Swami Shivananda - Bog postoji

iskreni posvećenik Sri Rame. Jednoga dana bio je zadubljen u meditaciju, i nije obišao nijednu
školu radi inspekcije. Gospod Rama je lično uzeo na sebe izgled inspektora posredstvom svoje
Joga-Maja Šakti, obavio pregled jedne škole, potpisao se u registar i nestao. Kada je Sri Rukpala
Bagavan sledećeg jutra otišao u tu školu, učitelji su mu rekli da je prethodnog dana već posetio
njihovu školu i pokazali mu njegov potpis u registru. Bio je krajnje zaprepašćen. Ta očiglednost
pružila mu je veliki podstrek. Bez odlaganja je napustio službu i preselio se u Ajodju da ostatak
svog života provede u prisnoj vezi sa Gospodom Ramom.
Zar niste čuli za zgodu u Pandžabu? Jedan vojnik, odani Ramin bakta, bio je u noćnoj patroli
u zoni vojnog tabora. U njegovoj blizini prolazila je jedna družina pevajući divne kirtane. Vojnik
je bio veoma dirnut njihovom dubokom pobožnošću, tako da je napustio svoju dužnost i
pridružio im se. Uživao je u kirtanima do mile volje. Obuzet uzvišenim osećanjima, ušao je u
Bava Samadi, ushićeno stanje bakta. Kada se vratio u šest sati izjutra, sa zebnjom se raspitivao
kod zamenika komandanta da li se nešto dogodilo u njegovom odsustvu. Ovaj mu reče: «Ništa se
nije dogodilo. Sve vreme sam te video kako patroliraš.» Bakta-vojnik bio je krajnje iznenađen
tom njegovom izjavom. Shvatio je da je sve to bila Ramina Milost. Rama je lično preuzeo
odgovornost za patroliranje da bi zaštitio svog posvećenika. Uzeo je na sebe izgled vojnika.
Bakta je odmah udesio da bude demobilisan i otišao je u Ajodju da ostatak života provede u
molitvama i posvećenosti. Ukoliko ste iskreni u svojoj pobožnosti, ovoga časa dobićete Božji
daršan, licem u lice.

10. Događaji iz života Svamija Sadašive Bramendre

Pre više od sto pedeset godina, u Neruru blizu Karurua, u oblasti Tričinoploj u južnoj Indiji,
živeo je veoma znameniti Jogi-Đnani po imenu Sadašiva Bramendra Sarasvati. On je autor
Brama Sutra Vriti-ja i dela Atma Vidja Vilas, kao i mnogih drugih knjiga. Izveo je nebrojena
čuda. Jednom prilikom, dok je na obali reke Kaveri bio zadubljen u Samadi, bujica ga je odnela i
izbacila na nekom drugom mestu. Našao se potpuno zakopan u pesak. Seljaci su tuda prolazili na
putu do svojih njiva. Zakačili su jogijevu glavu i iz nje je potekla krv. Razgrnuli su pesak i
potpuno zapanjeni ugledali jogija kako sedi u samadiju.
Jednom drugom prilikom, on je kao Avaduta (nagi mudrac) ušao u zenanu (šator) jednog
muslimanskog starešine. Ovaj se jako razljutio na mudraca i odsekao mu ruku. Sadašiva Braman
bez reči se udaljio, ne pokazujući nikakav znak bola. Starešina je bio zapanjen ovim nečuvenim
karakterom mudraca. Zaključio je da taj čovek mora da je Mahatma, nadljudsko biće. Gorko se
pokajao i krenuo je za mudracem da ga zamoli za oproštaj. Ali, Sadašiva uopšte nije bio svestan
da mu je ruka odsečena. Kada mu je starešina ispričao šta se dogodilo u njegovom logoru,
Sadašiva mu je oprostio i bezazleno dodirnuo svoju osakaćenu ruku. Istog trenutka dobio je novu
ruku.
Ovi događaji iz mudračevog života morali bi svakoga da uvere da postoji uzvišeni božanski
život nezavisan od objekata i od igre uma i čula. Mudrac je bio potpuno nesvestan sveta koji ga
okružuje. Nije osetio ništa kada mu je ruka bila odsečena. Mora da je bio upijen u Božansku
Svesnost i da je postao jedno sa Božanskim. Obični ljudi zapomažu već pri ubodu igle. Navedeni
primeri iz života Sadašive Bramana dovoljan su dokaz za postojanje Boga i božanskog, večnog
života, u kojem nestaju svaki bol i jad, ispunjavaju se sve želje, i stiču se najviše blaženstvo, mir
i znanje.