Page 55 - Swami Shivananda - Bog postoji

Naučnik je takođe, makar i ne bio toga svestan, Radža-jogi (u smislu da primenjuje mentalnu
askezu), samo što njegov um deluje u spoljnim kanalima.
Pre izuma sata, jogiji su računali vreme mereći senke preko dana i izučavajući kretanje
zvezda na noćnom nebu. I bili su savršeno precizni u svojim proračunima. Astronomija i
medicina dobile su početni podsticaj od zahteva religijskog bogosluženja. Jogiji imaju pouzdano
praktično znanje o Ajurvedi. Onaj koji nastoji da se osposobi da bude svoj vlastiti lekar može da
postane jogi. Katkada mora da živi u prašumama i da prvo leči samog sebe, kad god se pojavi
neka bolest. U suprotnom će njegova sadana trpeti i neće moći brzo da napreduje u jogi. U
ajurvedskim knjigama piše: «Zdravo telo je korisno sredstvo za vršenje čestitih moralnih dela i
za upražnjavanje joge.» Te ajurvedske knjige napisali su veliki Rišiji (mudraci) i jogiji.
Nauka je donekle jednostrano znanje. Naučnik proučava zakone Prirode, eksperimentiše u
svojoj laboratoriji, vrši ispitivanja, izvodi pretpostavke i izvlači precizne zaključke iz svojih
posmatranja. On razume Prirodu. Međutim, on ništa ne zna o poreklu ni o sudbini Prirode! Ko je
stvorio sunce i dao snagu njegovim zracima? Ko je pomešao četiri dela azota sa jednim delom
kiseonika? Ko je dao energiju elektronima? Ko je dao moć atomima da se udružuju u molekule?
Ko ili šta je stvorilo osnovne čestice materije i podarilo im čudesnu sposobnost raznovrsnih
međudejstava? Nauka nije upoznata sa ovom ogromnom misterijom. S druge strane, joga je
potpuno objedinjeno znanje. Jogi stiče unutarnju božansku spoznaju. On svojim unutarnjim
joginskim očima jasno vidi suptilne osnove materije. On se poistovećuje sa Vrhovnim Bićem
koje je Gospodar Prakrti (materije). Stiče vlast nad pet elemenata. Razgovetno shvata celokupnu
misteriju kreacije preko neposrednog intuitivnog znanja. Naučniku nedostaje upravo ta vrsta
znanja. On poseduje jedino eksperimentalno znanje.
Po pitanju razjašnjavajućih dokaza u oblasti psihologije, čulni opažaji kojima se nauka
prirodno bavi predstavljaju tek drugorazredno merilo i stoga ih treba primati sa oprezom.
Zatvaranje spoljnih kanala osećaja i utisaka obično izaziva otvaranje psihičkih kanala, i na
osnovu svih pokazatelja čini se da je psihički, duševni osećaj opsežniji i važniji, pronicljiviji i u
svakom smislu pouzdaniji od fizičkog.
Posao nauke je uopštavanje fenomena; uloga filozofije i joge je da ih objasni. Religija je
praktični aspekt filozofije. Naučnik pokušava da odgovori na pitanje ''kako''; filozof i jogi traže
odgovor na pitanje ''zašto''. Pogrešno je reći da se neki događaj dešava zbog određenih prirodnih
zakona. Zakoni Prirode ne pružaju nikakvo istinsko objašnjenje dotične pojave. To je samo
najuopštenija moguća tvrdnja o onome što se događa u datim okolnostima posmatranog poretka
ili jednoobraznosti u prirodnoj pojavi. Nauka se bavi isključivo pojavnošću. Ona ukazuje na
izvanrednu harmoničnost Prirode. Ali, na filozofiji i jogi je da objasne ''zašto'' je Priroda tako
usklađena. Naučnici imaju delimično znanje o univerzumu. Oni nisu razumeli celokupan kod
prirodnih zakona. Nemaju znanje o mističnoj, natprirodnoj strani stvari. Nemaju ni znanje o
astralnim, mentalnim i višim nivoima kao što je Brama-Loka (Bramin svet). Nevidljivi svet je
daleko značajniji od čulnog univerzuma koji je vidljiv golim okom. Potpuno usavršeni jogi u
stanju je da funkcioniše na svim nivoima i stoga poseduje potpuno znanje o ispoljenoj i
neispoljenoj Prirodi. Čula pomoću kojih stičete znanje o spoljnim objektima nisu potpuno
razvijena, te je i znanje koje se njima stiče delimično. Spoljna čula su precizne kopije unutarnjih
astralnih čula. Naučnici nemaju znanje o suptilnim zamecima materije. Život postaje ispunjeniji i
bogatiji kada čovek razvije ovo unutarnje viđenje putem prakse joge. Isto kao što krv, viđena pod
mikroskopom, otkriva mnoge tajanstvene stvari kao što su leukociti, limfociti, jezgra, pigment,
mikrobe, bacile, itd., tako i unutarnje joginsko oko otkriva mnoge misterije skrivene strane
stvari. Naučno znanje je fragmentarno i delimično, dok je znanje jogija potpuno i savršeno.