Page 50 - Swami Shivananda - Bog postoji
P. 50

Ćetanja). Pozivajući se na Antarjami-Bramana iz Brihadaranjaka Upanišade, Svami Šivananda
               piše: «Unutrašnji Gospodar mora da bude Braman ili Vrhovno Sopstvo. Zašto je to tako? Zato
               što su Njegovi kvaliteti navedeni u odlomku koji razmatramo. Braman  je uzrok svih stvorenih
               stvari. Univerzalno Gospodarenje je prikladan atribut isključivo za Vrhovno Sopstvo.
               Svemoćnost, Suštastvenost, besmrtnost, itd. mogu da se pripišu jedino Bramanu. Odlomak koji
               počinje sa: ''On kojeg zemlja ne poznaje'', pokazuje da Unutarnji Gospodar nije poznat božanstvu
               ovog sveta. Prema tome, jasno je da je Unutarnji Gospodar različit od tog božanstva. I osobine
               ''nevidljiv'', ''nečuven'', itd., takođe se odnose isključivo na Vrhovno Sopstvo, ono koje je lišeno
               oblika i drugih čulnih osobina. On je u tom odlomku opisan i kao Sveprisutan, pošto se nalazi
               unutar svega i iznutra vlada svime, naime zemljom, suncem, vodom, vatrom, nebom, eterom,
               čulima, itd. A to može da bude tačno samo kada se radi o najvišem Sopstvu ili Bramanu. Iz svih
               ovih razloga, Unutarnji Gospodar nije niko drugi do Vrhovno Sopstvo ili Braman» (Bramasutre,
               tom I, str. 110). Ovde Vrhovno Sopstvo ili Braman upućuje na Apsolut smatran za Gospoda
               univerzuma – Išvaru.
                    «Bog je Istina. Bog je Ljubav. Bog je Svetlost svih svetala. Bog je Znanje. Bog je
               ovaploćenje Blaženstva. Bog je Večnost. Bog je Besmrtnost. Bog je Beskrajnost.»
               «Sveobuhvatno Vrhovno Biće, koje boravi u odajama tvoga srca kao Unutarnji Gospodar i
               Nadzornik, koje nema početka, sredine ni kraja, jeste Bog ili Atman, ili Braman ili Puruša ili
               Ćetanja ili Bagavan ili Purušotama.» «Nitja-Suka (večno blaženstvo), Parama-Šanti (savršeni
               mir), Nitja-Tripti (večna zadovoljenost), Akanda-Suka (netaknuta radost) i beskrajna sreća mogu
               se imati isključivo u Bogu.» «Srišti (stvaranje), Stiti (održavanje), Samhara (razaranje), Tirodana
               (zaklanjanje ili prerušavanje) i Anugraha (blagoslov ili blagodat) predstavljaju pet oblika Božjeg
               delovanja (Panča-krija).» «Bagavan je izraz istoznačan sa Bogom. Bagavan je Onaj koji
               poseduje šest odlika u njihovoj sveukupnosti, a te odlike su:  Đnana (mudrost), Veragja
               (nepristrasnost), Jasas (slava), Aisvarja (božanske moći), Sri (blagostanje) i Darma (pravičnost).»
               «Sarvađnatva (sveznanje), Sarvesvaratva (vrhovno gospodarenje), Sarvantarjamitva (unutarnji
               nadzor nad svime), Sarvakaranatva (uzročnost u stvaranju, održavanju i uništavanju svega),
               Sarvanijantritva (sposobnost da se uvede prinuda nad svima), Sarvakartritva (proizvođenje svih
               stvari), Sarvašaktimatva (svemoć), i Svatantratva (apsolutna nezavisnost), predstavljaju sedam
               Božjih atributa» (Um i njegove misterije, str. 163-64). Išvara ne zauzima nijednu oblast prostora,
               jer za Njega ne postoji nijedna Loka ili svet. Šiva ima Kelašaloku, Brama ima Bramaloku, a
               Višnu ima Vaikuntaloku. Međutim, Išvara, Hiranjagarba i Virat, kao ispoljenja Bramana,
               nadmašuju sve ravni postojanja, iako sve obuhvataju unutar sebe.
                    Očigledne razlike koje u svetu zapažamo kad se radi o načinu na koji pojedinci doživljavaju
               zadovoljstvo i bol, ne treba pripisivati Išvari kao njihovom Unutarnjem Gospodaru, nego
               karmama samih tih pojedinaca. Nepravednost i okrutnost nikada ne mogu da se pripišu
               sveopštem Gospodu, koji je isti prema svim bićima. Bog, u toku delenja pravde, uzima u obzir
               prirodu postupaka učinjenih od strane različitih jedinki u njihovim prethodnim životima.
               Okolnosti u koje Bog postavlja jedinke primerene su prirodi njihovih zasluga. Bog nije nikakav
               samovoljni i ćudljivi stvoritelj sveta, nego temeljni princip odgovoran i neophodan za
               izražavanje životne sredine prilagođene načinu na koji karme pojedinaca moraju da donesu plod.
               Prema tome, život jedinke nije predodređen nikakvim ćefom od strane Išvare, već njenim
               prošlim delima – dobrim, lošim ili mešovitim. Pitanje o Išvarinom početnom stvaranju sveta, dok
               još nije bilo pojedinaca čijom prirodom bi mogla da se pravda priroda sveta koji treba da se
               manifestuje – to pitanje ne može da se pojavi, zato što ne postoji nešto kao početna kreacija.
               Faktor vremena ne može da se uvede pre stvaranja. Kreacija je samo pojava i, kada se objektivno
   45   46   47   48   49   50   51   52   53   54   55