Page 51 - Swami Shivananda - Bog postoji

sagleda, ne može da ima ni početak ni kraj. Kreacija, kada se pravilno shvati, nije vremenski čin
ili voljna odluka bilo kakve osobe, nego fenomen u kojem je sve u međusobnom odnosu, tako da
posmatrač ili ispitivač nema pravo da sve stvari izuzev sebe smatra za objekt saznavanja a sebe
za subjekt znanja. To je nedostatak svih naučnih metoda pristupanja. Empirički sagledan, svaki
oblik postojanja poseduje prethodno postojanje, tako da je ispoljavanje bespočetno. Takav
beskrajni povratak je neminovan kada vremenski (dakle i privremeni) intelekt pokuša da shvati
Večnost. Logički intelekt ne može da zna kako je pojavnost povezana sa realnošću; a kada
pokušava da sazna, zapada u zablude i besmislice.
Išvarino delo stvaranja treba smatrati Njegovom vrhovnom Jogom. Njegovi postupci ne
dobijaju značaj i smisao pomoću bilo kakvog spoljašnjeg sredstva, nego kroz samoispoljavanje
Njega Samog preko bezmernih moći koje On poseduje. Išvari ne treba nikakvo sredstvo da
projektuje univerzum, jer se on nalazi u Njemu. Njegov Tapas odnosno stvaralačka
kontemplacija sadržana je u usredsređenju Njegovog sveznanja, a Njegova moć je istovetna sa
Njegovim znanjem i bivanjem. Mada nas ograničenja intelekta primoravaju da o Išvari mislimo
kao o ličnom Bogu, ni na koji način ga ne treba porediti sa ljudskom ličnošću. Zahvaljujući tome
što ne može da se kaže da Išvara stvara svet pod bilo kakvom spoljnom prinudom ili nuždom,
većina filozofa je obavezna da tvorevinu posmatra kao Lilu ili igru, zabavu. Čak ni karme jedinki
ne mogu da budu prisilni faktor koji bi Išvaru nagnao da stvori svet. Njegovo postojanje je čudo,
Njegovi putevi i načini su tajna. Išvara nema želja, ali bez Njegove prvobitne čežnje svet ne
može da se objasni. Ta čežnja, s druge strane, nije usmerena ka postizanju bilo kakvog cilja koji
bi Njemu doneo bilo kakvo lično zadovoljenje, jer kosmičko biće ne može da ima ma kakav
motiv. Ne može se reći da bilo kakav Išvarin osećaj nepotpunosti predstavlja uzrok buđenja
Njegove Volje da stvara. Stvaranje je Njegova priroda, Njegova suština. Sam Bog je univerzum.
Išvara poseduje prirođenu intuiciju koja sve stvari shvata odjednom. On ne može da ima
predubeđenja, pretpostavke, privrženosti niti nenaklonosti, jer On nema ništa izvan sebe. Išvara
na početku širi iz sebe svoju ljudski neodredljivu Volju da stvara, kako bi obezbedio polje za
odrađivanje i iscrpljivanje karmi koje još nisu donele plod, tih karmi neoslobođenih jedinki koje
su, tokom prethodnog poništenja univerzuma, bile povučene u praiskonsko stanje Prakrti
(Prirode). Išvarina Volja da ispolji pojavni svet čini da celokupno postojanje zavibrira, i
neiživljene potencije karmi pojedinaca bivaju aktivirane, da bi odmah počele da privlače ka
svojim središtima deliće materije koja teži da oformi tela na način potreban svakoj pojedinoj
grupi potencija. Ta tela su Bogajatane, prihvatilišta za doživljavanje užitka i bola. Čovekovo
telo, čula, vitalna energija, um, intelekt, užitak, bol, itd., sve je to zadato ovim silama karme.
Išvara je kosmički Upravitelj čitavog tog projekta; bez Njegove energije i volje ama baš nikakvo
kretanje nije moguće. Izvorna kreacija je delo Išvare, ona počinje sa podizanjem Njegove Volje i
završava sa činom Njegovog ulaska u tela svih stvorenja i oživljavanja njihovih umova i
intelekta. Postoji takođe i drugostepena kreacija, koju vrši pojedinac nakon što je Išvarino delo
završeno, i ona se sastoji od aktivnosti doživljavanja različitih prilika koje ustanovljavaju stanja
jave, sna, spavanja i postizanja konačnog oslobođenja. U Išvarinom stvaranju nalazi se sloboda,
dok je u projekciji jedinke uvek neminovno ropstvo.

U svojoj Đnana-Jogi, Svami Šivananda podržava sledeće stanovište: Osnovni princip
pojavnosti, koji je suštinski jedan i jedinstven, naziva se Maja kada imamo u vidu preovlađivanje
njegove moći projekcije, a kada imamo u vidu prevlast njegove moći obavijanja i sakrivanja
naziva se Avidja. Na taj način objektivni princip, kada je moć njegova projekcije jača od moći
maskiranja i prikrivanja, biva ograničavajući uslov za Išvaru; a isti taj princip sa preovlađujućom