Page 52 - Swami Shivananda - Bog postoji

prikrivajućom moći predstavlja ograničavajući uslov za đivu (jedinku). Avidja koja čini
ograničavajući dodatak đive zove se još i Ađnana. To da u Išvari preovlađuje moć projektovanja
sledi iz same činjenice da je On tvorac ove ogromne vasione. On je uvek svestan svoga
slobodnog stanja, i otuda je netaknut prikrivajućom moći. Điva se, naprotiv, muči u
nepoznavanju svoje istinske prirode, usled prevlasti prikrivajuće moći i odsustva moći
projekcije, i oseća se nesposobnom da stvori univerzum kao što to Išvara čini (str. 98). Moć
projekcije koja se ovde razmatra je kosmička moć Išvare, a ne individualistička sila pometnje
koja čoveka navodi da opaža različitost stvari. Kada odbaci svoju skučenu, sputavajuću
individualnost, điva zatiče sebe u doživljaju veličanstvenog Jedinstva svih bića.

Svet nauke

Sri Svami Krišnananda

Rezultat koji dobijamo na kraju procesa saznavanja koje pretpostavlja realnost spoljnog sveta
je to da su, za sve praktične namene, svet i jedinka nezavisni entiteti (tj. samostalne stvarnosti), i
to gledište je potvrđeno čulnim opažanjem i poduprto procenom uma. Živeti u svetu koji nije
suštinski povezan sa tobom može da povlači za sobom čudno od-trenutka-do-trenutka
podešavanje da bi se čovek prilagodio raspoloženjima i ćefovima sveta, koji ima svoja godišnja
doba, svoje vetrove i oluje, svoje kiše i suše, zemljotrese i tornada koja se dižu iz mora koje
obuhvata celu zemlju kao pojas, i mnoga druga neshvatljiva ponašanja Prirode, sa kojima jedinka
mora da se nosi kako zna i ume. Nesigurnost koja proishodi iz nužde da se živi u svetu koji se
nalazi izvan znanja i moći jedinke, svakog čini uznemirenim, zabezeknutim i radoznalim da
dozna zašto se fizički svet ponaša na način na koji se ponaša. Šta je to što motiviše promene u
Prirodi, precizna kretanja sunčanih i zvezdanih sistema, prostranih udaljenih galaksija i
beskrajnog prostora kojem je priloženo beskrajno vreme? Tu se pojavljuje napor pojedinca da
izvede naučno proračunato proučavanje Prirode i njenih tokova i mogućnosti.
Zdrav razum nam govori da je svet naprosto velika masa zemljane građe sa vodom,
vazduhom, i toplotom i svetlošću koje dolaze od sunca. Isprva se mislilo da je zemlja ravna i da
se sunce kreće oko nje na kružni način. Ipak, da je zemlja doista pljosnata kao palačinka, rađanje
sunca na jednom kraju sveta u trenutku bi osvetlilo ceo svet. Međutim, sunce ne obasjava zemlju
na takav način. Činjenica da jutra i podneva i večeri nekog dela sveta ne moraju da budu takvi za
neke druge delove sveta, bila bi dovoljna da nam objasni da je zemlja možda pre okrugla po
svom obliku, a ne spljoštena. Stari indijski astronomi popur Arjabate, kao i Kopernik na Zapadu,
smatrali su da sunce ne kruži oko zemlje, nego da je zemlja ta koja kruži oko sunca. Nagoveštaji
u prilog tome mogu se naći i u masi literature poznatoj kao Vede sa njihovim Samhitama,
Bramanama, Aranjakama i Upanišadama.
Čak i napredni naučnici poput Njutna držali su se gledišta da je prostor nalik ogromnoj posudi
u kojoj je sadržan čitav materijalni svet, bez živog, dejstvenog odnosa između sadržine i posude.
Smatralo se da objekti u svetu privlače jedan drugog privlačnom silom poznatom kao gravitacija,
i da njena snaga zavisi od njihove mase i udaljenosti. Dugo vremena je bilo potrebno da se
tokom dalje istorije nauke otkrije da materijalni svet nije samo sadržan u prostoru kao u šolji, već