Page 225 - Odiseja
P. 225

Homer: Odiseja


                                 Al' da Odisej dođe u očinsku vrativ se zemlju,
            385                  Ti bi kroz avliju odmah navalio bježat, i vrata
                                 Bila bi tebi tijesna, iàko su vrlo široka.«
                                    Reče mu, ali se jače Eurìmahu razljuti srce,
                                 Mrko ga pogleda on i progovori krilate r'ječi:
                                 »Rđo, al' ću te sada saletjeti, što si to reko
            390                  Drsko med ljudima mnogim ne bojeć se u srcu ništa;
                                 Vino je valjada um osvojilo tebi, il' takva
                                 Pamet je vazda u tèbe, te naklapaš uludo samo;
                                 Il' si od rȁdosti mahnit, što svlada skitnicu Ira.«
                                    Reče i podnožje zgrabi; Amfȉnomu nato se odmah
                                                                  16
            395                  Proscu s Dulihija savre ka koljenima  Odisej
                                 Bojeć se onog, i tako Eurìmah vinòtoču zgodi
                                 U ruku desnu, te — zvekac — i na zemlju kantica padne.
                                 A vinòtoča jekne i u prah se sruši natraške.
                                 Po sjenovitim tada po dvorima prosci uzàvru;
            400                  Tada je gdjekoji k drugu okrenuv se reko ovako:
                                 »Ej da skitalac ovaj, dok nije još došao k nama,
                                 Umro bude, te ne bi međù nama bilo gungule!
                                 A mi se pravdamo ovdje zbog prosjaka, te nas veselit
                                 Neće čestita gozba, jer zlo je zavladalo evo.«
            405                     Snažni i čili njima Telemah progovori ovo:
                                 »Vi ste, budale jedne, bijesni! jeli ste, pili,
                                 To se sakriti ne da, od bògōvā neki vas draži!
                                 Nego pošto ste siti, otiđite spavati kući,
                                 Ako vam srce veli, al' tjerati nikoga neću.«
            410                     Tako im reče, a prosci ugrizu se za usne zubma,
                                 R'ječima smionima Telèmahovīm se čudeć.
                                 Onda progovori njima i besjedu reče Amfìnom
                                 (Nisa, Arétova sina Amfinom bio je sinak):
                                 »Prijatelji oj moji, kad pravedno štogod se kaže,
            415                  Neće se ljutiti nitko i udarit r'ječima pr'jekim.
                                 Nemojte ovog tuđínca zlostávit nit' ikojeg drugog
                                 Slugu, što ih u domu božanskog Odiseja ima.
                                 Nego vinòtoča sada nek natoči žrtvenog vina,
                                 Pa ćemo bozima ìzlit i spavati doma otíći,
            420                  A u Odisejevu u domu ostav'mo stranca,
                                 Za nj nek mari Telemah, jer njemu je u kuću došo.«
                                    Tako im reče, i svima po ćudi besjedu reče.
                                 Onda smiješa vino u vrču viteški Mulij,
                                 Koji dulihijski glasnik, a sluga Amfìnomov bješe;
            425                  Pristupi k svakome od njih i dade, a bozima oni
                                 Izliju, te se slatkog i medenog napiju vina:
                                 A kad izliju već i po svojoj se napiju volji,
                                 Onda u kuću svaki u svoju spavati odu.








                   16  395. »ka koljenima«, tj. tražeći pomoć kao pribjegar.

                                                                                                       225
   220   221   222   223   224   225   226   227   228   229   230