Page 226 - Odiseja
P. 226

Homer: Odiseja








                        DEVETNAESTO PJEVANJE





                                                    (39. dan. Kasno uveče.)

                                           Odisej se sastaje s Penelopom. Pranje nogu.


                             10. Odisej i Telemah uklanjaju oružje iz dvorane. 1—52.

                                    A u dvòrani dalje Odisej ostade divni
                                 Propast proscima svima s Atenom smišljajuć skupa,
                                 Te on Telemahu ove progovori krilate r'ječi:
                                 »Oružje ubojno treba, Telemaše, u kući spravit
              5                  Sve, a proscima ti ćeš riječima ljupkima reći,
                                 Spaze l' da oružja nema, i pítati stanu l' te zà njeg:
                                 »»Iz dima oružje uzeh, jer nije više na ono
                                 Nalik, kako ga iduć pod Troju ostavi otac,
                                 Nego je ružno, jer dođe do njèga para i oganj.
             10                  Ì drugō nešto bog mi još znatnije u dušu metnu:
                                 Kada se opijete i med vama nastane svađa,
                                 Jedan da ne rani drugog, da prosidbu time i gozbu
                                 Ne bi okaljo, jer gvožđe i samo čovjeka draži.««
                                    Tako mu reče, i oca Telemah posluša svoga
             15                  Te on dadilju zovne Eurìkliju ì reknē njojzi:
                                 »Majko, deder mi žene u domu malo pridrži,
                                 Dok ja očevo krasno u komori oružje spravim,
                                 Oružje, koje mi u kući dim potamnjuje, kvari,
                                 Otkad mi nema oca, a jâ sam još nezreo bio;
             20                  Spravit hoću ga sad, kud ne dolazi para i oganj.«
                                    Njemu odgovori na to Eurìklija, dadilja mila:
                                 »Ne bi l' se dohvatio već jednom pameti, sinko,
                                 Te se brinuo za dom i čuvao sav svoj imutak!
                                 Nego koja će tebi posv'jétlit ȉ s tobōm ìći,
             25                  Kada ni jednoj ne daš izići, da vidjelo nosi?«
                                    Razumni na to njojzi Telemah odgovori ovo:
                                 »Ovaj tuđinac! — jer ne dam bez posla onome biti,
                                 Koji mi jede hljeb, ma iz zemlje došo dalèkē.«
                                    Tako joj reče, a ona ni jedne ne izusti r'ječi,
             30                  Vrata zatvori domu, u kojem se stanuje zgodno.
                                 Onda skoči Odisej i svijetli sinak mu skoči,
                                                       1
                                 Oni iznesu štite kvrgáše,  kacige ktome
                                 I oštrljatā koplja, a Pàlada im je Atena
                                 Svijećnjak noseći zlatni svijetlila sprijeda divno.

                   1  32. »štite kvrgaše« — jer su u sredini pupčasti tako da se ispupčani dio čini kao kvrga.

                                                                                                       226
   221   222   223   224   225   226   227   228   229   230   231