Page 74 - Albert Camus - Stranac

Malo se razljutih. Rekoh da već mesecima gledam ove zidove. Ništa i nikoga na

svetu ne poznajem bolje od njih. Davno je to bilo kad sam, možda, u njima

tražio jedno lice. Ali to lice imalo je boju sunca i izražavalo vatrenu strast: bilo

je to Marijino lice. Uzalud sam ga tražio. Sada je svršeno. U svakom slučaju,

ništa nisam video da se ukazuje iz ovog vlažnog kamenja.

Ispovednik me nekako tužno pogleda. Sada sam bio potpuno naslonjen o zid i

svetlost mi je padala na čelo. Reče mi nekoliko reči koje nisam čuo i brzo me

upita sme li da me zagrli. »Ne«, odgovorih. On se okrenu i koraknu prema zidu

po kome lagano preñe rukom: »Toliko, dakle, volite zemaljski život?«

promrmlja. Ništa ne odgovorih.

Dosta dugo ostade okrenut. Njegovo prisustvo teško mi je padalo i ljutilo me.

Hteo sam upravo da mu kažem da ode, da me ostavi, kad on odjednom,

okrenuvši se prema meni, uzviknu: »Ne, ne mogu vam verovati. Siguran sam da

vam se desilo da poželite drugi život.« Odgovorih mu da je to razumljivo, ali da

bi to isto toliko vredelo kao da sam želeo da budem bogat, da vrlo brzo plivam

ili da imam lepša usta. To je bilo jedno te isto. Ali me on prekide i htede da zna

kako zamišljam taj drugi život. Tada mu doviknuh: »Život u kome bih mogao da

se sećam ovog ovde«, i odmah mu rekoh da mi je svega dosta. Hteo je još da mi

govori o bogu, ali ja poñoh prema njemu i pokušah još jednom da mu poslednji

put objasnim da mi ostaje malo vremena. Nisam hteo da ga gubim u

raspravljanju o bogu. On pokuša da promeni predmet razgovora upitavši me

zašto ga zovem »gospodine«, a ne »oče«. To me razljuti i odgovorih mu da on

nije moj otac: on je bio s ostalima.

»Ne, sine«, reče stavivši mi ruku na rame. »Ja sam s vama. Ali vi to ne možete

znati, jer vam je srce zaslepljeno. Moliću se za vas.«
Ne znam zašto, ali tada u meni nešto prekipe. Počeh da vičem iz sveg glasa, da

ga vreñam, i rekoh da ne treba da se moli. Zgrabih ga za okovratnik mantije. S
gnušanjem pomešanim sa radošću i gnevom izlih na njega sve što mi je bilo na