Page 71 - Albert Camus - Stranac

izgubiti iz vida šta je to »prema tome« predstavljalo u razmišljanjima), prema

tome, trebalo je da prihvatim odbijanje moje molbe za pomilovanje.

U tom trenutku, samo u tom trenutku, imao sam tako reći, pravo, sam sam sebi

na neki način dopustio da se uhvatim za drugu pretpostavku: pomilovan sam.

Neprijatno je bilo to što je trebalo stišati pomamni zanos krvi i tela koji bi

ispunio oči bezumnom radošću. Trebalo je da uložim trud da savladam taj krik,

da ga urazumim. Trebalo je da ostanem prirodan čak pri ovoj pretpostavci da bi

moje mirenje sa sudbinom u prvoj pretpostavci, izgledalo što verovatnije. Kad bi

u tome uspeo, bio sam miran jedan sat. To je ipak trebalo uzeti u obzir.

U sličnom trenutku odbio sam još jednom da primim ispovednika. Ležao sam i

po plavetnilu nebeskog svoda naslućivao da se približava letnje veče. Upravo

sam odbacio svoju žalbu i mogao da osetim kako talasi krvi pravilno cirkulišu u

meni. Nisam imao potrebu da vidim ispovednika. Posle dužeg vremena prvi put

sam pomislio na Mariju. Prošlo je mnogo dana kako mi nije pisala. Te večeri

sam razmišljao i sam sebi rekao da se, možda, umorila od toga da bude

ljubavnica na smrt osuñenog. Došao sam i na ovu pomisao da se, možda,

razbolela ili umrla. To bi bilo sasvim prirodno. Kako bih to mogao znati pošto

nas van naših, sada odvojenih tela ništa nije vezivalo ni podsećalo jedno na

drugo. Od tog trenutka, uostalom, ostao bih ravnodušan sećajući se Marije.

Mrtva me više nije interesovala. Nalazio sam da je to normalno kao što sam vrlo

dobro shvatao da će me ljudi posle smrti zaboraviti. Neće imati više nikakva

posla sa mnom. Staviše, nisam mogao reći da mi je bilo teško misliti o tome.

Upravo u tom trenutku ušao je ispovednik. Kad sam ga ugledao, malo sam

zadrhtao. On ovo primeti i reče mi da ne treba da se plašim. Rekoh mu da

obično dolazi u drugo vreme. Odgovori mi da je to prijateljska poseta koja nije u
vezi s mojom žalbom, o kojoj on ništa ne zna. Zatim sede na moj ležaj i pozva

me da se smestim pored njega. Odbio sam. Pa ipak sam nalazio da mu je lice
vrlo blago.