Page 70 - Albert Camus - Stranac

Znao sam da dolaze u svitanje. Jednom reči, provodio sam noći u iščekivanju

zore. Nisam voleo da me iznenade. Kad treba da mi se što dogodi, više volim da

sam na to spreman. Zbog toga sam, najzad, spavao samo malo danju, a za dugih

noći strpljivo sam očekivao rañanje svetlosti na krajičku neba. Najteže mi je bilo

što nisam znao sat kad se obično izvršuju smrtne kazne. Kad bi ponoć prošla,

čekao sam i vrebao. Nikada moje uho nije čulo toliko šumova i razabiralo tako

fine zvukove. Mogu, uostalom, da kažem da sam na izvestan način imao sreće

za sve to vreme pošto nikada nisam čuo korake. Majka je često govorila da

čovek nikada nije sasvim nesrećan. U zatvoru, u trenucima kad se nebo bojilo i

novi dan klizio u moju ćeliju, uverio sam se da je bila u pravu, jer sam isto tako

mogao da čujem i korake i srce bi mi prepuklo. Ali, čak i onda kad bi me i

najmanji šum privukao vratima i kad bi s uhom prislonjenim uz drvo

izbezumljeno čekao sve dok ne čujem sopstveno disanje, uplašen što je tako

promuklo i slično krkljanju psa, moje srce ne bi prepuklo, i tako sam dobijao još

dvadeset i četiri časa.

Celog dana mislio sam na svoju molbu za pomilovanje. Verujem da sam ovu

misao najbolje iskoristio. Proračunao sam svoje izglede i u svojim

razmišljanjima dolazio do najboljeg rezultata. Polazio sam uvek od najgore

pretpostavke: moja molba za pomilovanje je odbijena. »Pa lepo, umreću, dakle.«

Pre ostalih, očigledno. Ali svi ljudi znaju da ne vredi živeti. U osnovi, znao sam

da je svejedno da li ću umreti u tridesetoj ili sedamdesetoj godini, pošto će,

prirodno, u oba slučaja ostali ljudi i ostale žene živeti, i to milionima godina.

Zaista, ništa jasnije od toga. Uostalom, ja ću umreti, pa bilo to sada ili kroz

dvadeset godina. U tom trenutku ometao me je malo u mom rasuñivanju onaj

strašni potres koji bih osetio pri pomisli na dvadeset godina koje sam još mogao
proživeti. Pa ipak, trebalo je samo da ga ugušim zamišljajući kakve bi bile moje

misli kroz dvadeset godina kad se ipak budem našao pred tim. Očigledno je, kad
doñe samrtni čas, nije važno kako se i kada umire. Prema tome (i teško je bilo