Page 111 - Aldous Huxley - Vrli novi svet

паузи продорни шевин ћурлик; пожеле да се Дивљак окрене да би могао ухватити гроплан
крви на његовим леђима - и готово истог тренутка (каква неочекивана срећа!) предусретљиви
момак се заиста и окрете и сниматељ ухвати савршени гроплан.

"Дакле, ово је било величанствено!" рече он у себи кад је посао био готов. "Заиста
величанствено!" Он отре чело. Кад у студију убаце тактилне ефекте, филм ће бити
изванредан. Готово, помисли Дарвин Бонапарте, готово као Љубавни живот главате уљарке -
а то, Форда ми, није мало!

Дванаест дана касније, Дивљак из Сарија беше пуштен у дистрибуцију и могао се
видети, чути и осетити у сваком бољем тактилографу у Западној Европи.

Дејство Бонапартиног филма било је тренутно и масовно. Сутрадан по подне по
његовом првом приказивњу, Џонову рустикалну самоћу одједном наруши долазак,
ваздушним путем, непрегледног роја хеликоптера.

Он је у то време риљао у башти - риљао и у глави, тегобно преврћући материју својих
мисли. Смрт - и он убоде ашовом једанпут, па опет, и опет. А све наше јучерашњице
43
осветиле су лудама пут у прашну смрт. У речима је одзвањала нека грмљавина која је
убеђивала. Он подиже још један ашов земље. Зашто је Линда умрла? Зашто се допустило да
44
мало-помало постане све мање људско биће и најзад... Он уздрхта. Бог који љуби стрвину.
Он стави ногу на ашов и бесно га зари у тврду земљу. Што су муве дечацима несташним, то
боговима ми смо; убијају нас забаве ради. Поново грмљавина; речи које се објавише као
истините - чак некако истинитије од истине. А ипак их тај исти Глостер преблагим боговима
45
назива. Сем тога, најбољи одмор ти је сан, сан који често сам изазиваш; а ипак ужас те
46
хвата од смрти која није друго. Није друго до спавање. Спавање. Спавати. Можда сањати.
47
Ашов запе; он се саже да га подигне. Јер у том спавању смрти какви би снови...?
Зука изнад главе беше прерасла у урлање; он се одједном нађе у сенци; нешто је било
између сунца и њега. Он се трже и диже поглед са свог риљања, са својих мисли; диже
поглед збуњен и ошамућен, док му је свест и даље лутала по оном свету истинитих истина,
још била усредсређена на смрт и божанство; подиже поглед и виде, тик над собом, рој
машина које су лебделе. Долазили су као скакавци, непокретно лебдели, спуштали се на
вресовину свуда око њега. А из трбуха тих џиновских скакаваца излазили су мушкарци у
белом вискозном фланелу, жене (јер било је врућина) у пижамама од ацетат-шантунга или
шортсевима од памучног сомота и мајицама без рукава, до пола раздрљеним - из сваког по
један пар. Кроз неколико минута већ их је било неколико десетина и стајали су у широком
кругу око светионика, буљећи, смејући се, шкљоцајући фотогрфским апаратима, бацајући
(као мајмуну) кикирики, пакетиће жвакаће гуме на бази полних хормона, пангландуларне
дезертне бисквите. А њихов број - јер сад је река хеликоптера непрекидно притицала преко
Хогз Бека - сваког тренутка се повећавао. Као у каквој мори, десетине постадоше
двадесетине, двадесетине стотине.

Дивљак се беше повукао у заколон и сад је, у положају притешњене животиње, стајао
леђима уз зид светионика и кружио погледом од лица до лица, ужаснут и онемео, као
суманут.
Из ове обамрлости врати га у непосредну стварност удар по образу; удар добро
нанишањеног пакетића жвакаће гуме на бази полних хормона. Бол од кога се он трже - и
пробуди, пробуди и наљути жестоко.
"Губите се!" повика он.

43
Макбет, V.
44 Хамлет, II, 2 (превод Св. Стефановића).
45
Краљ Лир, IV, 1.
46 Мера за меру, III, 1.
47
Хамлет, II, 1.
110