Page 109 - Aldous Huxley - Vrli novi svet

Тако га је, занетог у причвршћивање пера на стреле, затекао први новинар. Нечујан у
пнеуматичним ципелама, он се прикраде Џону иза леђа.
"Добар дан, господине Дивљаче", рече он. "Ја сам новинар Радио-новости."

Дивљак се трже као да га је змија ујела и скочи на ноге разбацујући на све стране
стреле, пера, теглу лепка и четку.
"Извините, молим вас", рече новинар са искреним жаљењем. "Нисам имао намеру..."
он се дотаче свог шешира - алуминијумског цилиндра у коме је носио радио-пријемник и
предајник. "Опростите што га не скидам", рече он. "Мало је тежак. Дакле, као што рекох, ја
сам новинар Радио..."

"Шта хоћете?" натмури се Дивљак. Новинар узврати својим најшармантнијим
осмехом.

"Па, разуме се, наше читаоце би живо интересовало..."
Он накриви главу, осмех му постаде просто кокетан.

"Само неколико речи, господине Дивљаче." И он брзо, низом ритуалних покрета, одви
две жице спојене с портабл батеријом прикопчаном око појаса; забоде их, истовремено, у
рупице на ивицама свог алуминијумског шешира; притисну другу опругу, на ивици обода -
и, као чупавац из кутије, искочи микрофон и заклати му се на петнаест центиметара од носа;
навуче слушалице на уши; притисну прекидач на левој страни шешира - и изнутра се зачу
тихо осиње зујање; окрете дугме удесно - и у зујање упаде стетоскопско завијање и
пуцкетање, штуцање и изненадо пијукање. "Хало", рече он микрофону, "хало, хало..." У
шеширу му одједном зазвони звонце. "Јеси ли ти, Едзел? Овде Примо Мелон. Јесам, нашао
сам га. Господин Дивљак ће сад узети микрофон и рећи неколико речи. Зар не, господине
Дивљаче? Он погледа Дивљака уз још један од својих неодољивих осмеха. "Једноставно
реците нашим читаоцима зашто сте дошли овамо. Због чега сте напустили Лондон (не
прекидај, Едзел!) тако изненада. И, разуме се, о камџији." (Дивљак се трже. Откуд знају за
камџију?) "Необично нам је много стало да сазнамо нешто о томе. И нешто о цивилизацији.
Знате већ. Моје мишљење о цивилизованим девојкама; нешто у том смислу. Само неколико
речи, свега пар речи..."
Дивљак га послуша запрепашћујући дословно. Он изговори само пет речи - пет речи,
оних истих које је упутио Бернарду на рачун Кентерберијског архипојца. Хани! Сонс есо тсе-
на! И дохвативши новинара за рамена, он га окрете (показа му да је младић био заобљен
колико треба) нанишани и, свом снагом и прецизношћу фудбалског аса, изведе један
савршен ударац.

Осам минута касније, на лондонским улицама су се продавале Радио-новости.
ТАЈАНСТВЕНИ ДИВЉАК ШУТНУО РЕПОРТЕРА РАДИО-НОВОСТИ У ТРТИЧНУ
КОСТ, гласио је наслов на првој страни. СЕНЗАЦИЈА У САРИЈУ.
42
"Сензација чак и у Лондону" - помисли новинар кад је ово прочитао, по повратку у
Лондон. Штавише врло болна. Он опрезно седе за сто с ручком.

Необесхрабрени упозорењем у виду маснице на тртичној кости свог колеге, четири
новинара која су представљала њујоршки Тајмз, франкфуртски Четвородимензионални
континуум, Гласник фордовске науке и Делта дневик, појавише се истог поподнева код
светионика и наиђоше на све суровији пријем.
Из безбедне даљине, и још трљајући задњицу, новинар Гласника фордовске науке
довикну: "Бесловесни створе! Боље узимај сому!"

"Губи се одавде!" Дивљак запрети песницом.

42
Непреводива игра речи: на енглеском "sensation" значи и "сензација" и "осећај"; прим. прев.
108