Page 30 - Aldous Huxley - Vrli novi svet
P. 30

Налик на биљне ваши и мраве, Гама-девојке одевене у лиснозелено и полуимбецили
            одевени  у  црно  врвели  су  око  улаза  или  стајали  у  редовима  за  трамвај  једношинац.  Кров
            главне зграде беше оживео од хеликоптера који су слетали и узлетали.

                   "Форда ми", рече Ленина, "баш волим што нисам Гама."

                   Десет минута касније били су у Стоук Поџизу и играли прву туру голфа с баријерама.

            II
                   Оборених очију које је сместа скретао у страну кад год би неког спазиле, Бернард је
            журио преко крова. Био је налик на човека кога прогањају, и то прогањају непријатељи које
            он не жели да види да не би испали још гори него што му се чини и да се он сам не би осећао
            још кривљим и још безнадежније усамљеним.

                   "Онај одвратни Бенито Хувер!" Па ипак, Хувер је онако поступио у најбољој намери.
            Што је, на неки начин, знатно погоршавало ствар. Добронамерни су се понашали исто као и
            злонамерни. Чак је и због Ленине патио. Он се сети оних седмица стидљиве неодлучности, у
            току којих ју је посматрао, и желео, и очајавао при самој помисли да јој се приближи. Да ли
            би се усудио да ризикује понижење у које би га бацило њено презриво одбијање? Али кад би
            казала да, каква би о срећа била! Е, па сад је рекла да, а он се још осећао бедно - бедно зато
            што  је,  по  њеном  схватању,  поподне  било  као  поручено  за  голф  с  баријерама,  што  је
            откаскала да се састане са Хенријем Фостером, што га је сматрала смешним јер не жели да
            пред светом говори о својим најличнијим стварима. Једном речи, бедно зато што се понела
            као што свака здрава и честита Енглескиња треба да се понаша, а не друкчије, ненормално,
            неуобичајено.

                   Он отвори врата свог бокса и позва двојицу беспослених Делта-минус послужитеља
            да  му  изгурају  хеликоптер  на  кров.  Цео  персонал  хангара  била  је  једна  иста  група
            Бокановски; све су били близнаци, подједнако ниског раста, црни и одвратни. Бернард им
            издаде наређења оштрим, прилично набуситим и чак  увредљивим тоном човека који се не
            осећа  сасвим  сигуран  у  својој  супериорности.  Бернард  је  увек  био  узнемирен  кад  је  имао
            посла  с  припадницима  нижих  каста.  Зато  што  је,  из  било  којих  узрока  (а  говоркања  о
            алкохолу  у  његовом  сурогату  крви  су  лако  могла  -  јер  упркос  свему,  грешке  нису  никад
            искључене - бити истинита), Бернард био грађен једва нешто боље него посечан Гама. Био је
            осам  центиметара  нижи  од  стандардне  алфа  мере  и  мршав  сразмерно  томе.  Додири  с
            припадницима нижих каста  увек су га болно подсећали на сопствену физичку слабост.            "Ја
            сам ја, а волео бих да нисам"; стид од самог себе био је код њега снажан и болан. Осећао се
            пониженим сваки пут кад би погледао неког Длету право у лице уместо да га гледа одозго.
            Хоће ли та креатура поступити с њим уз поштовање које дугује његовој касти? То питање га
            је прогањало. И не без разлога. Јер Гаме, Делте и Епсилони су  до извесне мере били тако
            обрађени  да  друштвену  супериорност  повезују  с  телесном  масом.  У  ствари,  све  касте  су
            имале благу хипнопедијску предрасуду у корист физичког раста. Отуда смех жена којима је
            прилазио с предлозима што је странац; осећајући се странцем, он се тако и понашао, што је
            увећавало  предрасуде  против  њега  и  појачало  презир  и  непријатељство  проузроковано
            његовим  физичким  недостацима.  А  то  је  са  своје  стране  повећавало  његово  осећање
            отуђености и усамљености. Стални страх од презира наводио га је да избегава себи једнаке,
            наводио га да непрестано истиче, кад су у питању били нижи по касти, своје достојанство. С
            колико је горчине завидео људима као што су Хенри Фостер и Бенито Хувер! Људима који
            никад нису морали да подижу глас на каквог Епсилона да би се њихово наређење извршило;
            људима који су свој положај примали као нешто само по себи разумљиво; људима који су се
            у систему каста осећали као риба у води - с таквом спонтаношћу да су били несвесни и самих
            себе и благотворног и удобног елемента у коме је протицало њихово битисање.
                   Млитаво - како му се чинило - и преко воље, близанци-послужитељи изгураше његов
            авион на кров.
                                                           29
   25   26   27   28   29   30   31   32   33   34   35