Page 31 - Aldous Huxley - Vrli novi svet

"Брже!" нервозно узвикну Бернард. Један од њих га погледа. То што му се видело у
безизразним сивим очима - је ли то био животињски подсмех? "Брже!" повика он још јаче, а
у гласу му се осети непријатна рапавост.

Он се попе у авион и минут касније је већ летео на југ, према реци.

Разни пропагандни бирои и Виша школа за емоционалну технологију били су
смештени у истој згради у Флит Стриту. У подруму и на нижим спратовима налазиле су се
штампарије и редакције три велика лондонска листа - Радио-новости, новине за више касте
које су излазиле сваког сата, Гама гласника, који се штампао на бледозеленој хартији, и
Делта дневника, на сивомаслинастој хартији, чији су текстови садржали само једносложне
4
речи . Следели су Бирои за пропаганду путем телевизије, путем тактилног филма (у
говорном језику званог 'тактил'), путем синтетичког гласа и синтетичке музике - двадесет два
спрата, све у свему. Последњих осамнаест спратова заузимала је Виша школа за
емоционалну технологију.

Бернард се спусти на кров Дома пропаганде и изиђе из авиона.
"Позовите господина Хелмхолца Вотсона", нареди он Гама-плус портиру, "и реците
да га Бернад Маркс чека на крову."
Он седе и запали цигарету.

Хелмхолц Вотсон је писао кад телефон зазвони.
"Реците му да одмах долазим", рече он и спусти слушалицу. Затим се окрете својој
секретарици, настави истим безличним и службеним тоном: "Постарајте се да склоните моје
ствари", и, не обраћајући пажњу на њен блистави осмех, устаде и упути се брзим кораком
према вратима.
Он је био масивно грађен, развијеног грудног коша и широких рамена, крупан, а ипак
живих покрета, еластичан и хитар. Снажни округли стуб његовог врата подупирао је лепо
уобличену главу. Коса му је била црна и коврџава, а црте лица изразите. Био је мужевно,
енергично леп, и изгледао, како је његова секретарица неуморно понављала у свакој
прилици, Алфа-плус од главе до пете. Радио је као предавач на Вишој школи за емоционалну
технологију (одсек за писање текстова), а у прекидима између педагошких активности бавио
се својим нормалним послом (био је инжењер емоционалне технологије). Редовно је
сарађивао у Радио-новостима, писао сценарија за тактилне филмове и имао изванредан дар за
састављање парола и хипнопедијских рима.
"Способан", гласила је пресуда његових претпостављених. "Можда", (и на то би
затресли главом и значајно спустили глас), "чак и мало превише способан."

"Да, мало превише способан; били су у праву." Вишак духовних способности имао је
код Хелмхолца Вотсона последице врло сличне онима које је код Бернарда Макса изазивала
физичка инфериорност. Неразвијеност костију и мишића одвојила је Бернада од његових
ближњих, а осећање изузетности, које је по свим мерилима резултат прејаког духа, постало је
са своје стране узрок још јаче изолованости. Хелмхолца је, међутим, чинила тако нелагодно
свесним самог себе и тако потпуно усамљеним управо његова превелика способност.
Заједничка им је била свест да обојица имају изражену индивидуалност. Но, док је физички
неразвијени Бернард целог живота патио због своје издвојености, Хелмхолц Вотсон беше тек
недавно, поставши свестан своје духовне супериорности, схватио, такође, разлику између
себе и своје средине. Тај шампион у ескалаторском бадмитону, тај неуморни љубавник
(говорило се да је за мање од четири године имао шест стотина четрдесет девојака), тај

4
Овде треба имати у виду да је број једносложних речи у енглеском знатно већи него у, рецимо, српском. У
Милтоновом Изгубљеном рају, на пример, често се наилази на пасусе од неколико десетина речи које су све
једносложне; прим. прев.
30