Page 33 - Aldous Huxley - Vrli novi svet
P. 33
продру кроз тебе. Томе, између осталог, учим каква је корист писати продорно о
колективном појању, или о најновијем усавршеном моделу мирисних оргуља? Уосталом,
могу ли речи учинити заиста продорним - знаш, као најјачи рендгенски зраци - кад се пише о
тако нечем? Може ли се ни о чему нешто рећи? На то се све своди. Ја се трудим..."
"Пст!" одједном рече Бернард и подиже прст; они начуљише уши. "Чини ми се да је
неко на вратима."
Хелмхолц устаде, пређе на прстима преко собе и наглим покретом отвори врата
широм. Наравно, није било никог.
"Извини", рече Бернард с непријатним осећањем да се понео глупо. "Живци. Кад те
људи сумњиче, почињеш и ти њих да сумњичиш."
Он пређе руком преко очију, уздахну, глас му постаде жалобан. Правдао се. "Да знаш
само шта сам све морао да поднесем у последње време", рече он готово плачним гласом - и
налет самосажаљења личио је на водоскок који су одједном пустили да шикне. "Кад би само
знао."
Хелмхолц Вотсон га је слушао са извесном нелагодношћу. "Сироти Бернард!" рече он
у себи. Но у исто време га је било срамота због свог пријатеља. Желео је да Бернард покаже
мало више самољубља.
5.
I
Око осам сати дневна светлост поче да слаби. Звучници на кули клупске зграде у
Стоук Поџизу почеше, гласом више него људским, да наговештавају затварање терена за
голф. Ленина и Хенри прекидоше игру и пођоше према клубу. С ливада Труста за
унутрашње и спољашње лучење чуло се мукање оних хиљада грла стоке чији су хормони и
млеко били сировине за велику фабрику у Фармен Ројалу.
Непрестана бука хеликоптера испуњавала је сумрак. Свака два и по минута удар звона
и писак пиштаљки објављивали су полазак једног од лаких једношинских возова који су
припаднике нижих каста, с њихових посебних терена за голф, одвозили у престоницу.
Ленина и Хенри се попеше у своју машину и кретоше. На осам стотина стопа висине
Хенри успори обртаје елиса и хеликоптер је минут или два висио у ваздуху изнад предела
који је тонуо у мрак. Бернемска шума се протезала као велика бара таме према блештећој
обали западног неба. Гримизан на хоризонту, последњи одсјај сунчевог заласка је бледео,
идући навише, од наранџастог у жуто и бледозелено. Северно одатле, иза дрвећа и изнад
њега, фабрика спољних и унутрашњих лучевина блистала је у јаком електричном сјају
сваким прозором својих двадесет спратова. Испод њих су лежале зграде голф клуба -
огромне касарне за ниже касте, а с друге стране зида, мање куће одређене за чланове
друштва Алфе и Бете. Прилази станицама једношинског воза црнели су се од мрављег
гамизања припадника нижих каста. Испод стакленог лука, један осветљени воз излете на
отворен простор. Док су пратиле његов пут ка југоистоку, њихове очи привуче господствена
зграда крематоријума у Слоу. Ради безбедности авиона који су летели ноћу, четири висока
крематоријумска димњака била су јарко осветљена и начичкана црвеним светлима сигнала за
опасност.
То је био оријентир.
"Шта је оно око димњака, оно што личи на балконе?" распита се Ленина.
"Каптирање фосфора", телеграфски објасни Хенри. "Излазећи кроз димњак, гасови
пролазе кроз четири поступка. Некад се П2О5 губио сваки пут кад би некога спалили. Сада
се каптира више од деведесет осам одсто. Више од килограм и по из просечног одраслог
32