Page 10 - Aldous Huxley - Vrli novi svet

рудари и радници у фабрикама ацетатне свиле или челичанама. Касније ће им и дух бити
обрађен тако да потврди мишљење тела. "Доводимо их до тога да им топлота прија",
закључи Фостер. "Колеге на спрату ће их научити да је заволе."

"А то је", убаци директор с поучном озбиљношћу, "то је тајна среће и врлине - волети
оно што мора да се ради. То је сврха целокупне обраде: навести људе да воле своју
неизбежну друштвену судбину."

У отвору између два тунела, једна болничарка је пажљиво убадала дугом танком
иглом пихтијасту садржину боце која је пролазила. Студенти и њихова два водича застадоше
за тренутак и посматраху је у тишини.

"Па, Ленина", рече Фостер кад она најзад извади иглу и исправи се.
Девојка се трже и окрете. Видело се да је, и поред свег лупуса и црвених очију, била
необично лепа.

"Хенри!" осмех јој блесну као црвена муња и откри низ коралних зуба.
"Дивна, дивна девојчица", промрмља директор и, потапшавши је два-три пута, прими
у замену један осмех, у доброј мери испуњен поштовањем.
"Шта им дајете?" упита Фостер, обојивши свој глас врло професионалним тоном.

"Као и обично: против тифуса и спаваће болести."
"Одређени за рад у тропским крајевима добијају ињекцију од 150. метра надаље",
објасни Фостер студентима. "У тој фази ембриони још имају шкрге. Имунизујемо рибу
против болести будућег човека." Затим, окренувши се Ленини: "Дакле, данас у десет до пет
на крову", рече, "као и обично."

"Дивна", рече директор још једном и, поново је потапшаваши, оде за осталима.
На полици 10 низови будућих хемичара пролазили су кроз поступак привикавања на
подношење дејства олова, каустичне соде, катрана, хлора. Прва серија ембриона - ракетних
механичара, којих је било двеста педесет, управо је пролазила поред ознаке за хиљаду стоти
метар на полици 3. Нарочити механизам без престанка обртао је њигове боце. "Да им се
усаврши осећај равнотеже", објасни Фостер. "Кад је ракета у ваздуху, пипав је посао
оправљати је споља. Кад стоје како треба, успоравамо циркулацију, тако да малтене угину од
глади, а кад стоје наглавачке, удвостручавамо прилив сурогата. На тај начин се привикну да
повезују стајање наглавце с пријатношћу; у ствари, истински су срећни једино кад дубе на
глави."

"А сад", настави Фостер, "сад ћу да вам покажем врло интересантан поступак коме
подвргавамо Алфа-плус интелектуалце. Имамо велику серију на полици 5. Прва галерија",
довикну он двојици младића који беху пошли ка приземљу.

"Они су негде око 900. метра", објасни он. "Док фетусима не отпадне реп, нема ни
говора о неком корисном третману за интелектуалце. Хајдете за мном."

Али директор беше погледао на сат. "Десет до три", рече. "Нећемо имати времена за
интелектуалне ембрионе. Морамо горе до јасала, док се деца нису пробудила после
поподневно одмора."

Фостер беше разочаран. "Макар само да погледамо у салу за изручивање", замоли он.
"Може." Директор се благонаклоно осмехну. "Само да погледамо."

2.

Фостера оставише у сали за изручивање. Д. Ц. и његови студенти уђоше у најближи
лифт и попеше се до петог спрата.
9