Page 17 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru
P. 17

Flojd zastenja u sebi. I ovo nanovo, pomisli on. [to se pre ukrcam na taj {atl, bi}u sre}niji.
                     "Taj... ovaj... karantin predstavlja samo meru predostro`nosti", re~e on obazrivo. "^ak nismo sigurni ni da
              li je neophodan, ali smatramo da nema potrebe da rizikujemo."
                     "Ali o kakvoj je to bolesti re~ - kakvi su simptomi? Da li je vanzemaljskog porekla. Da li vam je potrebna
              pomo} na{e medicinske slu`be?"
                     "Izvini, Dimitrij - dobili smo nalog da za sada jo{ ni{ta ne ka`emo. Hvala na ponudi, ali mo`emo sami da
              izi|emo nakraj sa nastalom situacijom."
                     "Hmmm", promrmlja Mojsevi~, o~igledno nimalo uveren. "Izgleda mi neobi~no da tebe, astronoma, {alju
              na Mesec da sredi{ stvar oko jedne epidemije."
                     "Ja sam samo biv{i astronom; proteklo je mnogo godina od kada sam se poslednji put bavio pravim
              istra`ivanjima. Sada sam nau~ni stru~njak; to zna~i da ne znam ni{ta o bespogovorno svemu."
                     "A zna{ li onda {ta zna~i MNT-1?"
                     Miler se umalo nije ugu{io pi}em, ali Flojd je bio na~injen od ~vr{}e gra|e. Pogledao je starog prijatelja
              pravo u o~i i rekao: "MNT-1? Ba{ ~udan izraz. Gde si ga ~uo?"
                     "Nije va`no", uzvrati Rus. "Ne mo`e{ me prevariti. Ali ako ste nabasali na ne{to sa ~im ne mo`ete izi}i
              nakraj, nadam se da ne}ete dopustiti da bude prekasno pre no {to po~nete da dozivate za pomo}."
                     Miler zna~ajno pogleda u ~asovnik.
                     "Ukrcavanje je kroz pet minuta, dr Flojde", re~e on. "Mislim da }e najbolje biti da po|emo."
                     Iako je znao da im je prostalo jo{ dobrih dvadeset minuta, Flojd `urno ustade. ^ak odve} `urno, s
              obzirom na samo {estinu Zemljine gravitacije. Uhvatio se za sto u posljednji ~as i tako izbegao poletanje.
                     "Drago mi je {to smo se videli, Dimitrij", re~e on, ne odve} uverljivo. "Nadam se da }e{ imati lep put do
              Zemlje - pozva}u te ~im se budem vratio."
                     Kada su izi{li iz salona i pro{li kroz proveru na ulazu u ameri~ki sektor, Flojd primeti: "Uf - za dlaku. Hvala
              vam {to ste mi pritekli u pomo}."
                     "Znate, doktore", re~e oficir za bezbednost, "nadam se da nije u pravu."
                     "U kom pogledu?"
                     "Da se nismo suo~ili sa ne~im {to bi bilo prete{ko za nas."
                     "Upravo to", uzvrati Flojd odlu{no, "imam nameru da ustanovim."
                     ^etrdeset pet minuta kasnije 'Arijes-1B', prevoznik za Mesec, odvojio se od stanice. Nije bilo ni traga od
              silovitosti i grmljevine osobenih za poletanje sa Zemlje - ve} samo gotovo ne~ujan, udaljen pisak u ~asu kada su
              niskopogonski mlaznici plazme izbacili u svemir svoje naelektrisane strujnice. Blagi potisak trajao je vi{e od
              petnaest minuta, a to nejako ubrzanje ne bi nikoga spre~ilo da se kre}e po kabini. Ali kada se okon~alo, brod vi{e
              nije bio vezan za Zemlju, kao {to je jo{ bio slu~aj dok se nalazio spojen sa stanicom. Prekinuo je gravitacione veze
              i sada je postao slobodna i nezavisna planeta koja kru`i oko Sunca po vlastitoj orbiti.
                     Kabina u kojoj se sada Flojd sam nalazio bila je predvi|ena za trideset putnika. Bilo je neobi~no, a i
              izazivalo je ose}anje usamljenosti, videti sva ta prazna sedi{ta unaokolo, dok se stjuard i stjuardesa - a da se i ne
              pominju pilot, kopilot i dva in`enjera - trude samo oko njega. Sumnjao je da je ijedan ~ovek u istoriji bio tako
              povla{}eno opslu`ivan, a krajnje je neverovatno da }e se ovako ne{to zbiti u budu}nosti. Prisetio se cini~ne opaske
              jednog od manje uglednih papa: 'Po{to smo sada stekli papstvo, u`ivajmo u njemu.' Pa, u`iva}e u ovom putu i u
              razdraganosti beste`inskog stanja. Sa gubljenjem gravitacije nestalo je - bar zakratko - i ve}ine njegovih briga.
              Neko je jednom kazao da u svemiru mo`ete biti u`asnuti, ali vas tu sigurno ne}e moriti brige. Bilo je to savr{eno
              ta~no.
                     Stjuardesa i stjuard su, kako je izgledalo, re{ili da ga hrane ~itavih dvadeset pet ~asova putovanja, tako
              da je on stao da bez prestanka odbija ne`eljene obroke. Obedovanje u uslovima odsustva sile te`e nije zadavalo
              pote{ko}e, nasuprot mra~nim predvi|anjima prvih astronauta. Sedeo je za obi~nim stolom za koji su bili pri~vr{}eni
              tanjiri, kao i na la|i koja plovi uzburkanim morem. Sva jela sadr`ala su neki lepljiv sastojak, kako ne bi stala da se
              di`u iz tanjira i lebde kabinom. Tako, na primer, svaki odrezak bio je pri~vr{}en za tanjir kakvim gustim sosom, dok
              je salatu dr`ao pod kontrolom neki prionjiv preliv. Uz malo ve{tine i pa`nje nije bilo mnogo stvari sa kojima se
              bezbedno nije moglo izi}i nakraj; jedine zabranjene stavke jelovnika bile su tople supe i prekomerno mrvljivi kola~i.
              Sa pi}ima je, razume se, stajalo druga~ije; sve te~nosti naprosto su morale da se dr`e u plasti~nim tubama za
              istiskivanje.
                     ^itavo jedno pokolenje istra`ivanja, u kome su u~estvovali juna~ki, ali neopevani dobrovoljci, posvetilo se
              projektovanju klozeta, za koji se sada smatralo da se manje-vi{e bezbedno mo`e koristiti. Flojd ga je ispitao ubrzo
              po{to je otpo~eo slobodni pad. Obreo se u maloj kabini sa svim pogodnostima obi~nog avionskog toaleta, ali
   12   13   14   15   16   17   18   19   20   21   22