Page 9 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

A onda, ni prvi ni posledni put, on dokaza da je genije. Uz ogroman napor uobrazilje predo~io je sebi
mrtvu antilopu - u bezbednosti svoje pe}ine. Po~eo je da je vu~e prema pro~elju stene; ubrzo, shvativ{i njegov
naum, ostali mu priteko{e u pomo}.
Da je znao koliko }e taj zadatak ispasti te`ak, nikada ga se ne bi latio. Samo su mu vlastita ogromna
snaga i okretnost nasle|ena od predaka koji su nastanjivali drve}e omogu}ile da uzvu~e truplo uz strmi obronak.
U nekoliko navrata, pla}u}i od osuje}enosti, gotovo je digao ruke od plena, ali tvrdoglavost podjednako duboko
usa|ena kao i glad nije mu dala da klone duhom. Ostali su mu ponekad pomagali, a ponekad ga ometali;
naj~e{}e su mu samo stajali na putu. Ali stvar je kona~no obavljena; izmrcvarena antilopa prevu~ena je preko
ulaznog ruba pe}ine u ~asu kada je poslednje rumenilo za{log Sunca i{~ilelo sa neba - i gozba je po~ela.
Vi{e ~asova kasnije, na`deran do pune sitosti, Gleda-Mesec se probudio. Ne znaju}i za{to, pridigao se u
tami me|u opru`enim telima svojih podjednako sitih sadruga i na~uljio u{i ka no}i.
Nije se mogao ~uti nikakav drugi zvuk osim te{kog disanja oko njega; izgledalo je kao da ceo svet spava.
Stene sa one strane ulaza u pe}inu bile su blede poput kostiju pri blistavom sjaju Meseca koji je stajao visoko na
nebu. Svaka pomisao na opasnost ~inila se beskrajno daleka.
A onda, negde iz daljine dopre zvuk {ljunka koji se odronjava. Upla{en, ali i radoznao, Gleda-Mesec
ispuza na ispust pred pe}inom i baci pogled niz pro~elje litice.
Ono {to je ugledao uko~ilo ga je od u`asa, tako da nekoliko dugih sekundi nije bio kadar da se pokrene.
Samo dvadeset stopa ispod njega, dva blistava, zlatna oka stajala su upravljena navi{e, ka njemu; u toj meri su ga
hipnotisala i ispunila strahom da gotovo uop{te nije bio svestan gipkog, prugastog tela iza njih, koje je glatko i
be{umno klizilo sa stene na stenu. Leopard se nikada ranije nije popeo toliko visoko. Nije obratio pa`nju na ni`e
pe}ine, mada je morao biti svestan njihovih `itelja. Sada je, me|utim, bio u potrazi za drugim plenom; pratio je
krvavi trag koji je vodio uz pro~elje litice okupano mese~inom.
Nekoliko sekundi kasnije no} je zaparalo u`asno kri~anje uzbunjenih ~ovekolikih majmuna iz gornje
pe}ine. Leopard je srdito zare`ao, shvativ{i da vi{e ne mo`e da ra~una na iznena|enje. Ali zbog toga nije usporio
napredovanje, zato {to je znao da nema ~ega da se boji.
Stigao je do ispusta i na trenutak se zaustavio na uskom, otvorenom prostoru. Miris krvi ose}ao se svuda
unaokolo, ispunjavaju}i njegovu razjarenu, su`enu svest samo jednom `eljom. A onda, ne oklevaju}i vi{e, on
be{umno u|e u pe}inu.
I tu je na~inio prvu gre~ku, jer kad je zakora~io izvan mese~ine ~ak i njegove o~i izvrsno prilago|ene no}i
nisu uspele odmah da proniknu u tamu pe}ine. ^ovekoliki majmuni mogli su da ga vide kako se delimi~no
ocrtava spram otvora pe}ine jasnije nego {to je on njih uspevao da razabere. Bili su u`asnuti, ali ne vi{e i sasvim
bespomo}ni.
Re`e}i i {ibaju}i repom, pun nadmenog samopouzdanja, leopard krenu u potragu za mekom hranom za
kojom je `udeo. Da je plen sreo na otvorenom, ne bi bilo nikakvih pote{ko}a; ali po{to su se sada ~ovekoliki
majmuni na{li u stupici, o~aj im je ulio hrabrost da poku{aju nemogu}e. A prvi put su raspolagali i sredstvima da u
tome uspeju.
Leopard je shvatio da ne{to nije kako treba kad je osetio udarac po glavi od koga se malo o{amutio.
Zamahnuo je prednjom {apom i za~uo krik agonije kada mu je kand`a pro{la kroz meko meso. Ali onda je usledio
ljutiti bol kada mu se ne{to o{tro zarilo u slabine - jednom, dva puta i tre}i put. Na~inio je nagli okret, ne bi li
zahvatio senke koje su kri~ale i poigravale sa svih strana.
Ponovo je iskusio silovit udarac kada ga je ne{to tresnulo preko nju{ke. Zubi mu zagrizo{e jednu belu,
pokretnu mrlju - ali to je bila samo beskorisna, suva kost. A onda usledi poslednje, neverovatno poni`enje: neko je
stao da ga vu~e za koren repa.
Munjevito se okrenuo, odbaciv{i tog ludo odva`nog drznika do zida pe}ine. No, ma {ta da je ~inio,
nikako nije uspevao da se za{titi od ki{e udaraca kojima su ga obasipala gruba oru`ja u nespretnim, ali mo}nim
rukama. Re`anje po~e da menja ton, odra`avaju}i najpre bol, pa uznemirenost i na kraju otvoreni u`as. Neumoljivi
lovac pretvorio se u `rtvu koja je o~ajni~ki poku{avala da na|e uzmak.
A onda je na~inio drugu gre{ku, zato {to je, pometen iznane|enjem i zaple{eno{}u, smetnuo s uma gde
se nalazi. Ili su ga mo`da o{amutili i zaslepili udarci koji su mu plju{tali po glavi; ma {ta bio uzrok, tek - on je
munjevito za`dio iz pe}ine. Usledio je grozan urlik kada je stao da se okre}e kroz vazduh. Izgledalo je da je pro{lo
mnogo vremena pre no {to se za~uo tup udarac prilikom udara tela o jednu izbo~inu na pola puta niz liticu; posle
toga se neko vreme razlWgao jedino jo{ {um odronjavanja kamenja, ali je ubrzo i to zamuklo u no}i.
Dugo potom, opijen pobedom, Gleda-Mesec je igrao i blebetao na ulazu u pe}inu. Ispravno je ose}ao
da se ceo njegov svet promenio i da vi{e nije nemo}na `rtva sila oko sebe.