Page 36 - Boris Dežulović - Jebo sad hiljadu dinara
P. 36

iz kenvuda krčeći zborni smijeh s druge strane.
                     - Nabijem te na moj kolac, jesil čuo, Turčine] Pa ćeš da vidiš kako kravojeb
                     jebe1.
                     -  Slušaj, ujo, da te pitam - začu se opet iz kenvuda. - Previše si ti glup čak i za
                     ustašu, znaš... jesil ti specijalac neki?
                     -  Krivo si čuo, Turčine - uzvrati Vili. - Nije Kravojeb nego Bravojeb, čuješ?
                     Jebat ću te a ti ćeš vikat "bravo"]
                     - To, Vili]
                     -  Ta ti je jaka, tako te volim, ujo1. Slušaj... zajebavam se, izvini, znam ja da nisi
                     ti Kravojeb, nego Mravojeb, de češ s tolicnim kurčičem krave jebavat, to je
                     taman za mrave... - začuo se opet s druge strane grupni smijeh. - Sta kažeš,
                     Mravojeb, jel valja ova?
                     - O jebem ti majku otomansku ja]
                     -  Nemoj tako, Mravojeb... slušaj, da ti je taj mravlji kurčič veči, možda ti i ne bi
                     več sabahile bio prepun... -začulo se iz sprave prije nego što je Vili ljutito
                     pritisnuo dugme i poklopio kenvud tresnuvši Zagorovim šljemom o
                     nadgrobnu ploču.
                     -  ...mater mudžahedinsku u pičku1. - cijedio je Vili.
                     72
                     Jebo sad hiljadu dinara
                     -  Čekaj, ovo sad nisu bili naši, jelde? - upita Čep iz rupe bojažljivo.
                     - Šta ćemo sad? - opet će Vili. - Balije su nam na vezi. I kako su uopće upali?
                     -  Jebi im mater, bit će da su odozgo, s Popova sedla negdje - reče Pako. -
                     Možeš sad bacit taj kenvud.
                     -1 šta ćemo sad? - ponovi Vili.
                     -  Ništa. Svatko na svoj grob i čekat - odgovori Robi namještajući naprtnjaču
                     pod glavu. - Zagore, ti ostani na straži.
                     -  Stani malo... - okrene se tada Čep prema Robiju. -Sta ćemo čekat, bogati?
                     - Pa da se Pohumljaci gore iz Kuća jave svojima, na primjer - odgovori Robi i
                     teatralno raširi ruke. - Jer jednako kako smo mi zvali kenvudom, zvat će i oni,
                     sigurno... i sve će se razjasnit.
                     - Pa dal - živne Čep. - Robi, ti si genije!
                     - Jebo mater, kako se nismo prije sjetili? - oraspoloži se sad i Papac. - Moraju i
                     Pohumljaci zvat svoje, jasno!
                     - U svakom slučaju, to zvuči razumno i pametno - prekine Pako opće veselje na
                     groblju. - Da nije jedna sitnica. Zapravo dvije. Zapravo tri.
                     - Evo njega! - promrmlja Papac sebi u bradu.
                     -  Prvo, ako se sad Pohumljaci jave svojima i pitaju za grupu mudžahedina na
                     starom groblju, njihovi sigurno neće pitat Režanj: "Jesu li oni Turci na starome
                     groblju slučajno HVO-ovci?" To je prvo. Drugo je za slučaj da nam nisu vidjeli
                     oznake i da ne znaju tko smo. U tom slučaju Pohumljaci će zvat naše u
                     Blagajevac i šta će ih pitat?
                     -  Šta će ih pitat?
                     -  Pitat će generala Brekala jesu li njegovi slučajno na starome groblju? I šta će
                     im Brekalo odgovorit?
                     - Sta će im odgovorit?
                     I. DIO
                     n
                     -  Da nisu, bog ga jebo! U Blagajevcu će im odgovorit da to nisu njihovi, jer
   31   32   33   34   35   36   37   38   39   40   41