Page 34 - Boris Dežulović - Jebo sad hiljadu dinara

uniformu 103. pohumske brigade HVO-a na Muzaferbegovoj kuli u
napuštenim Muzaferovim Kućama, gledajući u staro srpsko groblje preko puta
ceste.
- E jebi me mene ako sam i tebe te razumio išta!
- Čekaj, čini mi se da sam nešto vidio! - iznenada
će Hunta iz drugog kuta. - Tamo dolje gledaj, u kutu groblja...
- Nema ništa tamo... jel đe je onaj grm? - upita Đo i dalje ne spuštajući
dvogled. - Aha, sad sam vidio, pomaklo se tamo nešto! Jest, tamo ima... to su
oni, garant.
- Jesi vidio, ha? Znači, ipak su na groblju.
- Jest, jest, sad sam opet vidio. Hunta, hajde dolje javi Cigi i ostalima da su nas
oni s ceste vidjeli... i da su sad na groblju. Reci da ću ja sad doć dolje da se
dogovorimo šta ćemo. I pošalji Ćumura da me zamijeni onda.
- Stani, onda znači Omerovi sad dolje misle da smo mi ustaše? - sledi se Jaser.
- Konačno si shvatio... Jašta nego misle. Kad te vidim tako glupa pod tom
kapom, i ja bi se zakleo da smo ustaše! - doda Hunta puzeći prema suprotnom
kutu kule, gdje se u podu otvaralo unutrašnje stubište.
- Jebo te tebe - procijedi Jaser. - Pa pucat će onda na nas!
Đo nije ništa govorio. Prekrižio je noge, duboko udahnuo i položio ruke na
koljena. Zatvorio je oči i zaplovio nepalskim visoravnima.
- Šta je bilo? - prekide ga Ćumur taman kad je zaustio upitati Velikog Učitelja
što da radi.
- Ništa - pribere se Đo. - Jel dobio Morž vezu?
- Nije još. Šta je bilo, šta Hunta to govori? I đe je Jaser uopće bio dosad?
- Popeo se vanjskim stepenicama, vidjeli su ga garant. Samo što nije nosio
transparent "mi smo ustaše"!
- Ubit će nas naši nas! - promuca Jaser još jednom.
- Ubit ću te ja ne prestaneš li! Pucat će jedan kroz jedan, to budi siguran...
osim ako ne smislimo način da im nekako pokažemo da smo naši - reče
Cumur, pa se uhvati za glavu.
sud trhi' ()pv\ i;lava? I«1 'li, in.i)ku )o) jebem!
- Nrma tu lijeka do metka.
- Je li, a što jednostavno ne dignemo ruke i predamo im se? Skinemo uniforme,
ruke uvis i siđemo dolje do groblja? Pa tamo sve objasnimo?
- Hoćeš ti prvi? - upita ga Đo.
I. DIO
11.37 h
- Ne, ozbiljno. Sto im se jednostavno ne predamo? -ponovi Papac skriven iza
nadgrobne ploče stanovitog Uro-ša Đačića, umrlog davne 1920. - Skinemo
uniforme, ruke uvis i popnemo se gore u selo? Pa tamo sve objasnimo?
- Krvi ti Isusove, koje sranje - zastenje Vili, naslonjen na križ Gojka Gjurića,
1878-1939.
- Nemoj se s Isusom zajebavati - uzvrati Cepov glas iz kratera u zemlji, što je
nekad davno očito bila raka, nikad ispunjena.
- Koju će pičku materinu Pohumljaci ovdje, meni ništa nije jasnol
- Nije ni meni - opet će Čep - pa ne psujem Isusa.
- Daj, daji - prekine ih Pako, glave oslonjene na ploču s uklesanim imenom
Slaviše nečitka prezimena, Určića ili najvjerojatnije Đačića, jer pola groblja
Muzaferovih Kuća i pola groblja bili su Đačići, umrli prije one zore 1943. kad