Page 35 - Boris Dežulović - Jebo sad hiljadu dinara

su Nijemci zapalili Muzaferove Kuće.
- Šta ćemo sad?
- Jebo mater, Vili, ništa od jutros ne govoriš nego "šta ćemo sad, šta ćemo sad"!
Pičku ćemo materinu sad, eto šta ćemo!... "Šta ćemo, šta ćemo?"... Stvarno,
ljudi, šta ćemo? Pobit će nas naši, sve im jebem!
- A da vičemo? - javi se opet Čep iz one rupe.
- Šta?!
- Da vičemo.
70
Jebo sad hiljadu dinara
- Šta da vičemo, Čepe, majke ti?
- Pa da vičemo, šta ja znam. "Ne pucajte, naši smo, Hrvati, halo, naši smo" i
tako... da im vičemo da smo HVO.
- Da im vičemo da smo Hrvati?
- Pa da.
- Majke ti, da idu sad prema tebi šestorica u turskim uniformama i da ti viču:
"Ne pucaj, mi smo Hrvati", ti bi ih još i izljubio, jelde? - dobaci Robi, skriven iza
križa Ne-manje Mrkele (1901-1941).
- Jebi ga sad... Bih da ste ti i Pako, i Papac, i Vili. I ja.
- Ljudi, proradio kenvud] - prekinuo ih je iznenada Jerotije Đačić (1849-
1928).
Onda se s groba staroga Jerotija podigao rukovet svje-žeg brsijana i iza stare,
napukle ploče izvirio je Zagor.
- Jebotekurac, kenvud radi]
- Daj ovamo! - ispružio se odmah Vili.
- Zovi odmah, pitaj Profesora šta je ovo, šta rade naši u Muzaferovim Kućama]
- Psssss]
- Sova, halo, Sova, Mravojed zove Sovu. Halo?
- Mravojed zove Sovu, halo]
- Čuj, Mravojed... ko je to smišljo, majke ti?
- Psssss]
- Psssss]
- Mravojed zove Sovu, Sova javi se]
- Sova ovdje, ko je to, overl - začu se konačno zbunjeni glas iz prastare
naprave.
- Mravojed, Mravojed] - poviče Vili. - Mravojed zove Sovu]
- Halo, Kravojeb, čujemo li se?
- Nije Kravojeb, nego Mravoj... Čekaj, ko se to zajebava, halo?
1. DIO
M
- Sova ovdje, Kravojeb javi se.
- Oyo balije upale, u Zufkinu jamu upale] - prošapće Papac.
- Balije nam upale u vezu1. - podigne Vili pogled i pogleda ostale. - Halo,
Turci1.
- Šta je, Kravojeb, jebo ti Sova mater ustašku?
- Jebat će te ustaša za petnaest minuta, jesil čuo, ba-lijol
- Halo, Kravojeb, slušaj.
- Šta je, Mujo?
- Jesil to dobio nadimak Kravojeb kad si ono jebo sebi mater, je li? - dopirao je