Page 46 - Boris Dežulović - Jebo sad hiljadu dinara

- Jest, pa njoj i sad kurac iz očiju strši!
- Kurac ti moj strši... iz matere! - naljuti se Pako, shvativši u trenutku da je
pretjerao u javnoj obrani Žužine časti. Stvar je spasio Robi.
- A jeste čuli vi da je Šonju Amazonu tamo jebavo... general Brekalo?
- Šonju Amazonu?! Ha, nije to ništa, ja sam tamo gu-zio Šeron Stoun.
- Čime je bogati jebavo? Jel ti znaš da je njemu u Njemačkoj odrezalo i kurac i
jaja?
- Kako odrezalo?
- Jest, istina je. Upuco ga u kafani neki mudžahedin, ravno među noge: bum!
- Znam to, al to je bilo poslije, kretenu. Jebavo čovjek Šonju Amazonu, ozbiljno.
-1 ne samo da je general Brekalo jebavo Šonju Amazonu - oglasi se onim
svojim ciničnim glasom Pako -nego je u Njemačkoj jebo kancelar ovu ženu. I
golim rukama udavio tri udbaša. I sam samcat zaustavio tenkove na Huči i
pištoljem srušio onaj helikopter sa srpskim generalima.
- Jebo mater, moguće je to - prekide ga Papac. - To s tenkovima se zna da je
istina.
- Ljudi, pa više sam legendi čuo o generalu Brekalu nego o Kraljevicu Marku,
bog ga jebo! Isto ko da je Rambo Tri, a ne Krsto Brekalo.
- Ne znam, ja sam isto čuo to za Šonju Amazonu... a za tenkove mi je pričo
Šiljak - potvrdi Vili sa stražarnice
I Dl<
iza ružina grma. - Da ih je pustio do Zlobaše, a onda skiđo jednog po jednog,
četiri da je skinuo. On i Španjolac.
- Jest sad, kurcem mojim! - uključi se opet Robi.
- E pa jebiga, i kurcem je mojim jebavo Šonju Amazonu! I ti si kurcem mojim
jebavo onu četnikušu gore, u onoj kuli! - skoči Čep iz svoje rupe.
- Nisam ja, idiote, nego buraz Ičo. Pričo je on meni, bio je konobar u "Sitiju", u
diskoklubu, kako se onda zvao...?
- "Sirius".
- Ja, u "Siriusu". Bio je Ičo tamo kad je Brekalo izlazio sa Šonjom Amazonom i
kad se pohvato zbog nje s onim papkom iz Fabričkog. I pričo mi je da je baš u
to vrijeme onaj vaš ludi Blagajlija zapalio kulu, jer je čuo da se Žuža gore guzi s
nekim klincem. I da je jedva živu glavu izvuko kad je Mujan zapalio kulu.
- Vili, ima li išta gore? - prekine ga Pako. - Vidi li se šta?
- Ništa. Ne miču se ni oni gore, na krovu.
- Koliko je prošlo, jel proso sat?
- Četres minuta.
- Reko si petnaest minuta, pola sata, a prošlo je skoro sat. Kad čemo znat da,
da... i šta čemo onda?
- Ne znam, to treba dobro razmislit.
- A jel mogu oni pobječ? - dosjeti se Zagor. - Mislim, mogu li oni napustit kulu
i... a da mi ne vidimo?
- Ne mogu, nema teorije... srećom je oko nje čisto. Ko i oko groblja, ko što ni mi
ne možemo s groblja a da nas ne vide s kule. Barem ne mogu pobječ dok kulu
držimo na oku - okrene se Pako opet prema Viliju. - Jel tako, Vili? Držimo je
stalno na oku, je li?
- Držimo, druže komandante!
- A drže i oni nas.
- Držimo jedni druge za jaja. Ko u onom filmu.