Page 51 - Boris Dežulović - Jebo sad hiljadu dinara

- Auuuuuj!
- ...noga mu pravo sjebana. Ispeko je zglob, cijeli... Dobro ne izginusmo, bog te
jebo.
- Đe si reko da je spuco rafal?
- Jebi ga, sjedio je ovako i ispružio nogu - zamucao je* Cumur. - Tamo.
- Na groblje?! - gotovo je zaurlao Đo. - Jel na groblje, majke ti?
- Mislim, diglo se tamo nešto prašine... mislim da ih je baš... po groblju. Po zidu.
- Auuuuuj!
- Ja ću sad da ti kažem, a ti me slobodno ispravi ako griješim - bjesnio je Đo. -
Ja i Morž smo se popeli ovdje gore s bijelom zastavom da im damo do znanja
da se predajemo, da se razriješi više cijela ova pizdarija, da im objasnimo da
smo mi njihovi, a ti i Cigo...
- Nisam ja.
- ...a ti i Cigo lijepo zapucali po njima da ne bi bilo nikakve zabune ako je iko
od Omerovih dolje i na sekundu pomislio da mi možda nismo HVO-ovci, da
sad znaju da smo ne HVO, ne, nego ustaše, najcrnji ustaše od svih ustaša,
jebem vam ja ustaša mater da vam jebem!
- Auuuuuuj!
»i*
- A šta... - zamuca opet Ćumur. - Šta nisllli predat?
- Šta pitaš to, da se niste vi odlučili predat lxv. nas?
- A jok, ne mi... - mucao je Ćumur držeći se za glavu, sad već blijed poput
kamena Muzaferbegove kule.
- Nego k...? - gledao je Đo Ćumura ne trepćući. - Nemoj mi reć...
- Taman prije nego je Cigo... zapuco... - sricao je teškom mukom Ćumur. - Baš
ja gledo... dolje...
- Na groblje?
- Ja. I dolje, oni... Omerovi... baš oni digli, mahali bijelom... kad ono Cigo zapuco.
- Digli i oni bijeli zastavu? - zaprepašteno ga je pogledao Đo, istrgnuo iz
Morževih ruku onaj štap s improviziranom bijelom zastavom i bacio ga na
Cigu, pa Ćumuru oteo dvogled. - Sad ću se ubit sam, najprije vas pa sebe, Alaha
ćete molit da vas ustaše dohvate, svega mi!
Gledao je kroz dvogled, ali dolje se ništa nije micalo.
- Jebi ga, Đo... - šapnuo je Ćumur, držeći se vrhovima prstiju za sljepoočnicu.
- Najebat ćemo, hoćemo Tita mi - procijedi Morž, okrećući pogled od Cige.
- Ti ćeš opet u nesvijest, je li? - pogleda ga Đo rezignirano. - Jebem te, Alija, s
kim ja ratujem!... Hajde dolje i pošalji Jasera. Neka previje Cigu i neka ga nosi
dole u podrum, dabogda crko!
- Auuuuuj!
- Ti šuti! - dreknuše uglas Đo i Ćumur.
- Ti šuti! - doda Morž tiše.
Cigo je istog časa ušutio, i dalje se previjajući čas na jednu, čas na drugu
stranu. Ćumur ga je gledao kako se valja po kamenoj terasi na krovu tornja
držeći se za desnu nogu. Pored njega ležala je Đoova bijela zastava, komad
neka-
102
Jebo sad hiljadu dinara
kve prljave krpe zakačen na štap, i u trenutku je Ćumur shvatio da je cijeli
prizor zapravo deja vu: Cigo je, ovako bolno zgrčen na tlu, bio zapravo Života