Page 127 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

takođe izjavljuje: „Dok je Drajfusova afera donela podelu među
svim društvenim grupama, katolički svet je bio apsolutno ujedi-
njen protiv ponovne istrage.“ Peguj (Peguy) sam priznaje da „su
sve političke sile katoličke crkve uvek bile protiv Drajfusa“.
Moramo li se podsetiti liste potpisa koju su otvorili „Libre
Parole“ i „La Croix“, u korist udovice falsifikatora Anrija koji je
počinio samoubistvo? Imena sveštenika koji su se potpisivali su
često praćena „komentarima koji nisu baš jevanđeljski“, kako
nam je rekao M. Adrijan Danset koji citira ovo:
„Izvesni Abi Cros pita za prostirku pored kreveta napravljenu
od jevrejske kože koju bi mogao da gazi ujutru i uveče; mladi
sveštenik bi voleo da slomi Rajnahov nos svojom potpeticom; tri
sveštenika bi volela da udare prljavo lice Jevrejina Rajnaha.“ 91
Samo je svetovni kler i dalje donekle uzdržan. U Zajed ni -
cama, stvari su zaraznije:
„15. jula 1898. godine, na dan davanja nagrada na univerzite-
tu Arkiel (Arcueil), kojim je predsedavao Generalissimo Jamont
(zamenik predsednika Višeg ratnog veća), otac Didon, rektor
škole Albert Veliki (Albert-le-Grand), je održao nasilan govor u
kom je podržavao korišćenje sile protiv ljudi čiji je zločin bio
smelo potkazivanje vojne greške...”
„Moramo li“, kazao je rečiti monah, „pustiti zle da budu slo-
bodni? Naravno da ne! Neprijatelj je: intelektualizam koji se
pret vara da prezire silu, i civili koji žele da podrede vojsku. Kada
ubeđivanje ne vredi, kada ljubav nije dovoljna, moramo ma hati
mačem, širiti užas, kidati glave, ratovati, napadati...“
„Ovaj govor je izgledao kao izazov bačen pred sve simpatize-
re tog osuđenog bednika.“ 92
Ali koliko njih smo čuli od tada? Ovi pozivi na krvave represi-
je, dolazili su od blagog klera, pogotovo tokom nemačke okupa-
cije! Što se tiče vapaja mržnje protiv intelektualizma, možemo
naći savršen odziv na to u ovoj izjavi izvesnog generala: „Kada
neko priča o inteligenciji, ja izvadim revolver“.
Slomiti misao silom je princip rimske crkve koji nikad nije bio
izmenjen.
Abi Brugeret se pita, međutim, o činjenici da ništa nije uzdr-
malo uverenje sveštenika u Drajfusovu krivicu: „Takav veliki i
126