Page 129 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 129
Croixa’... Otac Baili se hvali da mu je ‘Sveti Otac’ dao odobre-
nje“. 97
U stvari, nema dvoumljenja u vezi te dozvole! Jezuiti, kojima
su „asumpcionisti“ pozajmili svoje ime, nisu li, otkad je Red
osnovan, papini politički instrumenti? Moramo se nasmešiti
priči koja je mudro raširena okolo, koju ponavljaju istoričari
apologete, da je Lav XIII navodno „savetovao umerenost“ ured-
nicima „La Croixa“. To je klasičan trik, ali i dalje donekle efika-
san. Danas, još ima ljudi koji veruju u jednu vrstu „nezavisnosti“
zvaničnog glasa Svete Stolice!
Pogledajmo sada šta je objavljeno u samom Rimu u „Civilti
Katoliki“, jezuitskoj zvaničnoj publikaciji, pod imenom „Il caso
Dreyfus“:
„Jevrejska emancipacija je rezultat takozvanih principa iz
1789. godine, čiji jaram se teško naslanja na sav francuski na -
rod... Jevreji drže Republiku u svojim rukama, koja je više jevrej-
ska nego francuska... Jevrejina je Bog stvorio da bude špijun gde
god se neka izdaja priprema... Ne samo u Francuskoj, već i u
Nemačkoj, Austriji i Italiji, Jevreji moraju biti odstranjeni iz naci-
je. Tada, sa ponovo uspostavljenom harmonijom bivših vreme-
na, narodi će ponovo naći svoju izgubljenu sreću“. 98
U prethodnim poglavljima, dali smo kratak pregled „velike
harmonije“ i „sreće“ koje su uživale nacije kada su Lojolini sino-
vi slušali ispovesti i inspirisali kraljeve. Kao što smo upravo vide-
li, „harmonija“ je takođe vladala gde su oni bili duhovnici i
savetnici načelnika generalštabova.
Sudeći po Abiju Brugeretu, general de Boisdefre, pokajnik
jezuitskog oca du Laka, je okusio istu gorčinu kao i mnogi pre
njega koje su podjednako obmanuli ovi „upravnici savesti“.
Priz nanje falsifikatora Anrija ga je obavezalo da dâ ostavku.
„Pošto je vrlo iskren čovek, sam će izjaviti da je bio ‘skandalozno
obmanut’, i oni koji su ga znali su bili svesni da se osećao ogor-
čeno zbog ‘spletke’ čija je žrtva bio“. 99
Abi Brugeret dodaje da je prekinuo sve „kontakte“ sa svojim
bivšim duhovnikom „i čak je odbio da ga vidi ponovo kada bude
umirao“.
128