Page 129 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 129

Croixa’... Otac Baili se hvali da mu je ‘Sveti Otac’ dao odobre-
             nje“. 97
               U stvari, nema dvoumljenja u vezi te dozvole! Jezuiti, kojima
             su  „asumpcionisti“  pozajmili  svoje  ime,  nisu  li,  otkad  je  Red
             osnovan,  papini  politički  instrumenti?  Moramo  se  nasmešiti
             priči  koja  je  mudro  raširena  okolo,  koju  ponavljaju  istoričari
             apologete, da je Lav XIII navodno „savetovao umerenost“ ured-
             nicima „La Croixa“. To je klasičan trik, ali i dalje donekle efika-
             san. Danas, još ima ljudi koji veruju u jednu vrstu „nezavisnosti“
             zvaničnog glasa Svete Stolice!
               Pogledajmo sada šta je objavljeno u samom Rimu u „Civilti
             Katoliki“, jezuitskoj zvaničnoj publikaciji, pod imenom „Il caso
             Dreyfus“:
               „Jevrejska  emancipacija  je  rezultat  takozvanih  principa  iz
             1789. godine, čiji jaram se teško naslanja na sav francuski na -
             rod... Jevreji drže Republiku u svojim rukama, koja je više jevrej-
             ska nego francuska... Jevrejina je Bog stvorio da bude špijun gde
             god  se  neka  izdaja  priprema...  Ne  samo  u  Francuskoj,  već  i  u
             Nemačkoj, Austriji i Italiji, Jevreji moraju biti odstranjeni iz naci-
             je. Tada, sa ponovo uspostavljenom harmonijom bivših vreme-
             na, narodi će ponovo naći svoju izgubljenu sreću“. 98
               U  prethodnim  poglavljima,  dali  smo  kratak  pregled  „velike
             harmonije“ i „sreće“ koje su uživale nacije kada su Lojolini sino-
             vi slušali ispovesti i inspirisali kraljeve. Kao što smo upravo vide-
             li,  „harmonija“  je  takođe  vladala  gde  su  oni  bili  duhovnici  i
             savetnici načelnika generalštabova.
               Sudeći  po  Abiju  Brugeretu,  general  de  Boisdefre,  pokajnik
             jezuitskog oca du Laka, je okusio istu gorčinu kao i mnogi pre
             njega  koje  su  podjednako  obmanuli  ovi  „upravnici  savesti“.
             Priz nanje  falsifikatora  Anrija  ga  je  obavezalo  da  dâ  ostavku.
             „Pošto je vrlo iskren čovek, sam će izjaviti da je bio ‘skandalozno
             obmanut’, i oni koji su ga znali su bili svesni da se osećao ogor-
             čeno zbog ‘spletke’ čija je žrtva bio“. 99
                Abi Brugeret dodaje da je prekinuo sve „kontakte“ sa svojim
             bivšim duhovnikom „i čak je odbio da ga vidi ponovo kada bude
             umirao“.


             128
   124   125   126   127   128   129   130   131   132   133   134