Page 198 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita

spisa odiše učenjima njegovih nastavnika; zato on naglašava
pos lušnost… prezir prema istini… “Neke laži su korisne kao
hleb!” izjavio je, i time pokazao moralni relativizam naučen iz
knjiga Ignacija Lojole…” 119
“Hitler nije smatrao svog šefa propagande najboljim jezui-
tom, već šefa Gestapoa, kao što je priznao svojim miljenicima:
“Vidim Himlera kao na šeg Ignacija Lojolu”. 120
Firer mora da je imao dobre razloge da tako nešto kaže. Pre
svega, primećujemo da je Kurt Hajnrih Himler, Rajhsfirer SS-a,
Gestapoa i Nemačkih policijskih snaga, bio najprožetiji klerika -
lizmom među katolicima iz Hitlerovog okruženja. Njegov otac je
bio upravnik Katoličke škole u Minhenu, a onda i tutor princa
Ruprehta (Ruprecht) od Bavarske. Njegov brat, benediktinski

mo nah, živeo je u manastiru Maria Laach, jednom od svetih
nemačkih mesta. Takođe je imao strica koji je bio Kanonik u
Sudu Bavarske, jezuitu Himlera.
Nemački pisac Valter Hagen iznosi takođe ovaj malo poznati
podatak: “Jezuitski general, grof Halke fon Ledočovski, bio je
spreman da organizuje, na zajedničkoj osnovi anti-komunizma,
neki vid saradnje između Nemačke Tajne Službe i jezuitskog
Reda”. 121
Kao rezultat toga, stvorena je organizacija unutar Službe Bez -
bednosti SS-a, čija su vodeća mesta zauzimali katolički svešteni-
ci u crnim uniformama SS-a. Jezuita otac Himler je bio jedan od
njenih visokih starešina.
Posle kapitulacije Trećeg Rajha, jezuita otac Himler je bio
uhapšen i utamničen u Nirnbergu. Njegovo saslušanje pred Me -
đu narodnim Tribunalom bi bilo veoma zanimljivo čuti, ali Pro -
viđenje nije tako htelo: stric Hajnriha Himlera se nikada nije po -
javio pred sudom. Jednog jutra, PRONAŠLI SU GA MRTVOG U
ĆELIJI, a javnost nikada nije saznala uzrok njegove smrti.
Nećemo kaljati uspomenu na ovog sveštenika pretpostavlja-
jući da je oduzeo sebi život, protivno učenju Rimske Crkve.
Međutim, njegova smrt je bila isto toliko iznenadna i pravo-
vremena kao i smrt jednog drugog jezuite, koja se desila malo
pre toga, oca Staempfle-a, nepriznatog autora “Mein Kampf-a”.
Zaista neverovatna slučajnost…
197