Page 83 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 83
Poglavlje 14
Moral jezuita
Osvajački duh njihovog Društva, vatrena želja da privuku
svest ljudi i zadrže ga pod svojim ekskluzivnim uticajem, je mog -
la jedino prouzrokovati da jezuiti budu manje popustljivi prema
pokajnicima od duhovnika iz drugih Redova ili običnog svešten-
stva. „Mi ne hvatamo muve sirćetom“, opravdano kaže izreka.
Kao što smo već videli, Ignacije je izrazio istu ideju različitim
pojmovima i njegovi sinovi su crpli inspiraciju iz nje. „Iz van red -
na aktivnost koju je Red sprovodio na polju moralne teologije
već pokazuje da je ova lukava nauka imala, za njega, mnogo
veću praktičnu važnost od ostalih nauka.“ 13
Gospodin Bohmer, koji je napisao rečenicu koju smo upravo
citirali, podseća nas da je ispovest bila vrlo retka tokom Srednjeg
veka i verni su joj pribegavali samo u najtežim slučajevima. Ali
težnja rimske crkve da sve nadgleda je učinila da se njeno prak-
tikovanje širi i raste. U stvari, tokom 16. veka, ispovest je postala
verska dužnost koja je morala biti redovno upražnjavana. Ig na -
cije ju je smatrao vrlo bitnom i preporučio je svojim sledbenici-
ma da se postaraju da je vernici što češće praktikuju.
„Rezultati ove metode su bili izvanredni. Jezuitski duhovnici
su ubrzo svuda uživali isti ugled kao i jezuitski profesori, i ispo-
vest su svi smatrali za simbol moći i aktivnosti Reda, kao profe-
sorsku stolicu i latinsku gramatiku...”
„Ako pročitamo Ignacijeve upute u vezi sa ispovedanjem i
moralnom teologijom, moramo priznati da je, od početka, Red
bio pripremljen da grešnika tretira sa ljubaznošću, koji je kako je
82
