Page 81 - Edmond Paris - Tajna istorija jezuita
P. 81

je,  za  dvesta  godina,  ovo  suludo  idolopoklonstvo  samo  raslo  i
             cvetalo. Pokojni papa Pije XII se isticao - kad je obožavanje Mari -
             je u pitanju. Pod njegovom vladavinom, veliki deo rimske crkve
             je sledio njegov primer.
               Povrh toga, Lojolini sinovi, koji su uvek brižni da se pokore
             duhu vremena, pokušavaju do danas da udovolje ovim srednje-
             vekovnim detinjarijama, i postoji više rasprava koje su objavili
             neki od ovih dobrih otaca pod velikim pokroviteljstvom „Naci -
             onalnog centra za naučna istraživanja“ (Centre National de la
             Recherche Scientifique) (C.N.R.S.)
               Ako ovome dodamo obožavanje svetaca, slika, relikvija, prav-
             danje „čuda“, klanjanje Isusovom Srcu, imaćemo neku ideju o
             tom „misticizmu“ kojim se „dečije duše ispunjavaju“ kroz njihov
             kontakt  sa  majstorima  „koji  su  zasićeni  njime“  -  kako  je  R.  P.
             Čar mot napisao 1943. godine.
               Nema drugog načina da se formiraju „elitni hrišćani“.
               Ipak, ako su hteli da odnesu pobedu nad Univerzitetima, je -
             zu itski  fakulteti  su  morali  da  prošire  obrazovanje  i  da  uključe
             sve tovne predmete, jer je Renesansa probudila žeđ za učenjem.
             Znamo da su to rado učinili, preuzevši sve neophodne mere da
             spreče da ovo obrazovanje ide protiv cilja njihovog učenja: odr-
             žavanje umova u potpunoj pokornosti crkvi.
               Zbog toga su njihovi učenici pre svega „okruženi“ ovom „veli-
             kom mrežom molitvi“, koja ne bi bila dovoljna da obrazovanje
             koje su pružali nije bilo tako pažljivo očišćeno od svih „krivover-
             nih“  ideja  i  duha.  Stoga  su  grčki  i  latinski  (latinski  je  visoko
             cenjen na ovim fakultetima), bili izučavani radi njihove književ -
             ne  vrednosti;  ali  „antička“  pravoverna  misao  je  bila  izložena
             taman dovoljno da uspostavi takozvanu superiornu đačku filo-
             zofiju.  Ovi  „humanisti“  koje  su  obrazovali  bili  su  sposobni  da
             sačine  rasprave  i  latinske  pesme,  ali  jedini  gospodar  njihovih
             misli je bio sveti Toma Akvinski (Thomas Aquinas), monah iz 13.
             veka.
               Poslušajmo „Ratio Studiorum“, osnovni spis jezuitske peda-
             gogije, i koji je citirao R. P. Čarmot: „Mi ćemo pažljivo odbaciti
             svetovne predmete koji nisu korisni za dobar moral i pobožnost.
             Sastavljaćemo poeziju; ali neka naši pesnici budu hrišćani, a ne
             80
   76   77   78   79   80   81   82   83   84   85   86