Page 70 - George Orwell - Životinjska farma
P. 70

oslone na štap, ali svaka od njih je uspešno obišla krug oko dvorišta. I najzad
           se začuo strašan lavež pasa i prodorno kukurikanje crnog petlića, i napolje
           izađe sam Napoleon, veličanstveno uspravan, nadmeno gledajući oko sebe,

           dok su psi poskakivali oko njega.

               Prednjim papkom je držao bič.

               Nastala  je  grobna  tišina.  Zapanjene,  prestravljene,  zbijene  jedna  uz
           drugu, životinje su gledale kako dugačka povorka svinja maršira po dvorištu.
           Bilo je to kao da se svet okrenuo naopačke. Zatim usledi trenutak kada je
           početni šok savladan i kada su, uprkos svemu uprkos svom strahu od pasa, i

           navici, stečenoj tokom dugog niza godina, da se nikada ne žale, nikada ne
           prigovaraju,  šta  god  se  dešavalo  životinje  mogle  da  izgovore  poneku  reč
           protesta.  Ali  baš  u  tom  trenutku,  kao  na  neki  znak,  sve  ovce  počeše
           zaglušujuće da bleje:

               „Četiri noge dobre, dve noge bolje! Četiri noge dobre, dve noge bolje! Četiri
           noge dobre, dve noge bolje! ”

               Nastavile su tako pet minuta bez zaustavljanja. A kada su se ovce utišale,

           prilika da se uputi ikakav prigovor beše prošla, pošto su svinje odmarširale
           nazad u farmersku kuću.

               Bendžamin oseti kako ga neko njuškom gura u rame. Osvrnuo se i video
           daje to Klover. Oči su joj bile mutnije nego ikad. Ništa ne govoreći, ona ga
           blago povuče za grivu i povede ga iza velike štale, gde je bilo ispisano Sedam
           zapovesti. Minut ili dva, njih dvoje su samo zurili u trošni zid na kojem su
           bila ispisana bela slova.


               „Vid mi slabi,” reče ona najzad. „Čak i kada sam bila mlada, nisam mogla
           da pročitam šta je ovde napisano. Ali čini mi se da taj zid izgleda drugačije.
           Da li su Sedam zapovesti iste kao što su bile, Bendžamine?”

               Bar tog puta Bendžamin pristade da prekrši svoje pravilo, i pročita joj šta
           je pisalo na zidu. Sada tu nije bilo ničega osim jedne Zapovesti. Ona je glasila:




                                             SVE ŽIVOTINJE SU JEDNAKE.

                                ALI NEKE ŽIVOTINJE SU JEDNAKE VIŠE OD DRUGIH.




               Posle  toga  nije  izgledalo  čudno  što  su  sutradan  sve  svinje  koje  su
           nadzirale  rad  na  farmi  u  papcima  držale  bičeve.  Nije  izgledalo  čudno  ni
           saznanje  da  su  svinje  sebi  kupile  radio  stanicu,  ugovorile  uvođenje
   65   66   67   68   69   70   71   72   73   74   75