Page 69 - George Orwell - Životinjska farma

farmi. To je i dalje bila jedina farma u čitavoj oblasti u čitavoj Engleskoj! koja
je bila u vlasništvu životinja i kojom su one same upravljale. Nijedna od njih,
čak ni one najmlađe, pa ni one tek pristigle, nikada nisu prestale tome da se

čude. A kada bi čule kako puca puška i videle kako se na jarbolu vijori zelena
zastava, srca su im bujala od neuništivog ponosa, i razgovor je uvek skretao
na stara junačka vremena, proterivanje Džonsa, ispisivanje Sedam zapovesti i
velike bitke u kojim su ljudski osvajači bili poraženi. Nisu se odrekle
nijednog od starih snova. Još su verovale u životinjsku republiku koju je stari
Major predskazao, i u čije vreme zelenim poljima Engleske neće gaziti

ljudska noga. Jednog dana će se to ostvariti: možda ne uskoro, možda čak ni
za njihovog života, ali će se ipak ostvariti. Ponegde se i melodija Životinja
Engleske pevušila u tajnosti; u svakom slučaju, ona je bila činjenica koju je
svaka životinja na farmi znala, iako se nijedna nije usuđivala da je glasno
zapeva. Možda im je život bio težak a njihove nade neispunjene; ali one su
bile svesne da nisu poput ostalih životinja. Ako bi počele da gladuju, to nije
bilo zbog toga što su hranile tiranska ljudska stvorenja; ako su naporno

radile, bar su radile za sebe same. Nijedno stvorenje među njima nije se
kretalo na dve noge. Nijedno stvorenje nije oslovljavalo drugo stvorenje sa
,,gospodaru”. Sve životinje su bile jednake.

Jednog dana, u rano leto, Skičalo je naredio ovcama da ga prate, i poveo
ih na komad zapuštenog zemljišta na drugom kraju farme, zarastao u mlade
breze. Ovce su tamo provele ceo dan brsteći lišće pod Skičalovim nadzorom.
Uveče se on sam vratio u farmersku u kuću ali je, pošto je bilo toplo vreme,

rekao ovcama da ostanu tu gde su. Završilo se tako što su tu ostale celu
nedelju, i za to vreme ih druge životinje uopšte nisu videle. Skičalo je veći
deo dana provodio sa njima. On ih je, kako je rekao, učio da pevaju novu
pesmu, za šta je bila potrebna osama.

Baš posle povratka ovaca, jedne prijatne večeri, dok su ostale životinje
završavale svoj posao i vraćale se do objekata na farmi, iz dvorišta se začulo

užasnuto rzanje konja. Životinje su uplašeno zastale tu gde su se zatekle. Bio
je to glas Klover. Ponovo se čula, i sve životinje su se dale u galop i utrčale u
dvorište. Tada su videle ono što je i Klover videla.

Bila je to svinja koja je hodala na zadnjim nogama.

Da, bio je to Skičalo. Pomalo nezgrapno, kao da nije sasvim navikao da
održava svoju znatnu težinu u tom položaju, ali savršeno uravnoteženo,
šetkao se po dvorištu. Sledećeg trenutka na vrata farmerske kuće izađe duga

povorka svinja, i sve su hodale na zadnjim nogama. Neke su to radile bolje od
ostalih, jedna ili dve su čak nestabilno posrtale kao da bi im prijalo da se